Учитељ

636

ЕЋЕКОЈКО Г

Јосиф И. Петровић учитељ 20: апр. 1851 7 12 нова +907.

Ноћу између 11. и 12. нов. 907. год. испусти своју племениту душу Јосиф И. Петровић учитељ у Врању.

Тело пок. Јосифа сахрањено је, уз учешће грађанства града Врања, учитеља, ђака и осталог чиновништва, у врањском гробљу 12. нов.

Пред школом се са покојником опростио у име школе г. Риста Н. Стевановић учитељ, а на пијаци, у име учитеља, ђака и осталих пријатеља и родитеља, дирљивим говором г. Љуб. В. Симоничић учитељ, изневши врлине покојникове и као учитеља и као грађанина.

Пок. Јоса је од старих учит. ветерана. Дуго је боловао од учитељске болести туберкулозе.

Пок. Јоса био је редак наставник. Био је неуморан радник. Своју дужност сматрао је за светињу. Био је веома поштен и скроман. Задовољавао се местом, које му је дато.

У последњим данима, и ако болан преболан опет је ишао у школу. „Нећу да вам досађујем да ме замењујете“ говорио је колегама.

На једном учитељском већу, кад су се учитељи договорили о васпитању тупе и умно-ограничене деце, пок. Јосиф рече: „Одаберите сву ту децу па дајте мени да их учим, па да видите какав ћу успех постићи. То је изненадило цео колегиум. То су његове речи у последњим данима живота.

Последњих дана није се могао ни дизати из постеље. Мало склопи очи, но не спава. И сад при последњем је часу у школи. Заспи и бунца „Ташковићу, дете, закопчај се оћеш да озебеш, па да се разболиш, далеко ти је Пљачковица.“ (Ммао је једног сиромашног поцепаног ђака Ташковића из Пљачкавице). |

Пок. Јосиф је био члан Учит. Удружења и председник Друштва Црвеног Крста.

Основао је многе фондове за сиромашне ученике.

Бог да га прости!