Учитељ

306 : УЧИТЕЉ

„Крајцерову сонату,“деца беху донела собом с поља, са рибњака; _ око кога су се играли, толико сунца, толико веселог детињег несташлука, да нису могли да се савладају до самог краја разговора. Пред крај разговора на једнога од њих наиђе неки смех, а други хтели не хтели, почеше за њим да се смеју. Требало је видети са каквом се добродушношћу држао Толстој према испадима дечјег ' несташлука, с каквим се нежним стрпљењем трудио да им помогке да се опет врате у колотечину разговора, и кад је коначно увидео да им је тешко да приберу своје мисли, како их је умиљато убеђивао да треба да за онај мах прекину учење! Чудновато је било већ то, што су деца показивала тако велику вољу да учествују у том озбиљном разговору у оне чудне, златне вечери, када нешто и одраслог човека вуче у пољску даљину и ширину.

За време другог разговора, који се водио у кабинету Лава Николајевића, у горњем спрату јаснопољанске куће, ништа није расејавало децу. Кроз прозоре је у собу вирило туробно, мрачно јесење вече. Расположење беше усредсређено. Деца жудно пазе. Разговор се водио ванредно занимљив и пун садржине. Поједина деца просто поражаваху својом схватљивошћу и јасношћу и разумношћу својих примедаба, питања и одговора,

С каквом је напрегнутом пажњом хватао стари, велики пријатељ његове дечје одговоре, примедбе, објашњења, мишљења, питања и уносио тихе, просте, дубоке речи своје седе мудрости у струју њиховог звучног говора, који је све кипео младим животом и радошћу. ·

Да сам слуша, а пред мојим духовним очима се појавише десетине хиљада школа по бескрајној ширини Русије са једним, у скамије стрпаним дечјим ликовима, са учитељима — суровим туторима који често, тек што су испали из семинарске скамије, већ су брже боље постигли школску Философију потпуног неуважавања права и захтева дечјих душа, — излажаху ми пред очи десетине хиљада малих и великих педагошких касарни, где се духовни дарови, положених у свако дете, у огромној већини случајева гасе, без трага припадајући за човечанство.

А овде, преда мном, велики генијални сгарац, чију реч паж- љиво слуша цео свет са бесконачним уважавањем тих малишана, беседио је с њима о оном што је највеће у свету. |

Но зора се указује над децом човечанства. Приближује се време, када ће истине, које се налазе у педагошким делима Толстојевим, постати прве практичке заповеди за сваког почетника