Учитељ

чу

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД а

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А.) РЕФЕРАТИ

Образовање женскиња и женско питање у Србији. Написао Д-р. Чед. Марјановић, професор. У Београду, штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије. 1907. Цена 0.70 дин. (наставак)

Писац за вредноћу домаћице везује здравље подмлатка. ОпиО први тин градске жене он вели: „видите домаћицу где с раног јутра обиђе све, издајући потребне заповести и наредбе; видите децу пуну, једру, чисту, где по кући и дворишту одају, вршећи потребне послове“ (стр. 9.). Описујући трећи, тип градске жене где жена није добра домаћица он вели: „Тек неко доба испадне пред њу неко слабо суво, неразвијено дете“ (стр. 10). Ми смо мишљења да приликом оваквих третирања не треба никада уносити своје жеље и истицати их као реална факта. Зато је за нас ово пишчево тврђење апсурд, јер здравље људи и деце не зависи једино од добре или рђаве домаћице него највише од

економских прилика у којима они живе.

До сада је то питање наука сасвим расправила и ту етичарско спекулисање ништа не помаже. Јер као што сав душевни живот појединаца и целога друштва зависи од економских погодаба, још у јачој мери и његово телесно здравље подлежи јаком утицају економских прилика.

Смртност, дегенерисање, увелост и вегетирање — то је одлика сиромашних људи; дужи живот, здравље, чврстина према разним болестима — то је одлика богатијих људи.

Адолф Зеробољи потире тачност песничке мисли да „бледа. смрт подједнако куца на вратима сиротињских колиба и краљевских палата“ и вели да није свеједно, кад смрт куцне на, вратима, богаташких палата, као и кад куцне на вратима сиротињских колиба. За доказ тога он наводи ове податке:

У Берлину општа је смртност деце испод 6 година 690 док код сиротиње она достиже чак и 34љ 9.

У Брислу је дечја смртност у богатим породицама 609, а у сиротињским 549.

У Италији је смртност код законите деце испод једне године старости 1996, али је код незаконите деце 25%. Више од једне трећине нахочади подлегне за време прве године својег живота;,