Учитељ

УЧИТЕЉ КАО КУЛТУРНИ РАДНИК 429

давац држећи се те средине одредио сваком сталежу дужност оценивши шта може, а шта не може урадити, па му је према томе ставио извесне обавезе и одговорности.

Учитељу, као и другим сталежима закон је начисто прецизирао дужност. Да цитирамо овде ту законску одредбу немамо потребе, пошто свак зна шта је права дужност учитељева. Ну осим рада по дужности има и других послова за сваког човека, који не припадају у круг главних или званичних дужности, али се опет назавају дужности на пр.: патриотске дужности, моралне, верске, итд. што све изазивају опште резоновање: ради, не само колико шреба, већ колико можеш; и — лако је радила оно: шлао се мора, но треба радиш и оно, шлпо се не мора. Те друге дужности незваничне, да их тако назовемо, имају сви сталежи а учитељи. највише. Учитељу се оне нагомилавају с дана на дан све више, и без мало што нису већ поплавиле његове главне дужности.

Да рашчистимо најпре с тим, може ли учитељ поред својих главне дужности и те споредне отправљати 2 Сви други, који нису учитељи мишљења су, да учитељ може вршити и једно и друго, зато му се обраћају: једни за пољопривреду, други за описивање старина, трећи за метеролошке станице, четврти за земљорадничке задруге, за стрељачке дружине, за комасацију итд. Ред би био запитати и саме учитеље, да на ово одговоре. Они који би одговорили, да учитељ може много постизавати, па и оно, што се од њега ван школе тражи, личили би на оне снисходљиве људе, који, само да се не би замерили обећавају и оно, што не могу испунити, а они, који би одговорили против били би једнострани, несавесни. Дакле незгодно је на ово питање одговорити. До душе нећемо да претежемо са свим на једну страну и да говоримо криво. Учитељ може по нешто, па да рекнемо и то доста урадити ван школе у својој околини, јер да не би могао ништа, не би ништа ни урадио; а зна се, да је у том погледу нешто постигао; само нек се дозволи праведан и његов свакодневан прописани одмор, што га уживају други сталежи. И овде би пали у погрешку, кад не би признали, да је учитељу закон одредио слободно време веће но другом државном службенику, али се зато с позивом на то слободно време учитељу товари на врат и оно што не може да поднесе, па кад сене успе што се хоће, онда је опет учитељ крив за то. Док сви знамо да други сталежи потпуно уживају те законом дозвољене комотитете и посао им се признаје као исправан и успешан.