Учитељ

РАСТАНАК СА школом 910

носи. И једини је спас: примити је, усвојити је, ући у њу, па пливати по њој као риба по води. И онда нам ништа не може. Онда ће се и рећи и доказати, да смом ми способни за културу и да нам она не може ништа. Ми ћемо онда живети, ма политички и неуједињени. И Србија би тек онда била кулшурни Пијемонат, око којега би се савијало све Српство. |

Још једна голема мана наших школа, или боље рећи, наше просвете.

Васпитање нашега женскиња је никакво. Оно је куд и камо горе од онога у мушкараца. Женске деце, прво, иде у школу веома мало, много мање него мушке а особито по селима. Има безброј села, особито у западној Орбији, у којима не иде ни једно! А оно што дође, и то с годином раније од мушкараца, то иде у онај број, који по свршетку основне школе за неколико година заборави и слова. Док беху девојачке школе, барем је један део овог броја долазио у њих и барем обнављао писменост а, поред ње и научио много што шта корисно. Али нама су и оне сметале и ми их укидосмо. Тиме је нашем женскињу и по варошима а камо ли по селима ускраћено и ово мало писмености и поуке. Место дакле да их отварамо још више и да их поправљамо, а ми их затварамо! И горе политичке заблуде у просвети, или просветне заблуде у политици, није могло да буде. Замислите сада целу Србију без девојачких школа и сву женску децу у њој лишену сваке више наставе и поуке сем оне у нижој основној школи! И зар то није остављати сав женски свет у Србији неписмен !...

Али, рећи ћете, остала је Виша Женска Школа у Београду па и она (Гушићева) у Крагујевцу.

Јесте, до душе; остале су те две. Али зар ће онај из Пирота, Ниша, Врања, Прокупља, Ужица, Зајечара и Не-

35%