Учитељ

526 У УВ НА 5

квом положају увек и био да је за културно делање у народу једино имао на расположење: своје груди, језик и сиротињу. Вршећи већином тако своју пропагаторску дужност у многим местима морао је пред народом избледети. Јер голо саветовање и причање постане досадно народу, и кад се чешће понавља народ навикне на

њега као на неко свакидање жлепало, које само по својој дужности жлепеће.“

Кад се овим сметњама учитељеву културном раду додаду и оне свима познате: учитељево рђаво материјално стање, његов рђав положај у општини, вечита оскудица у срествима за рад, неблагодарност и непризнање, багателисање његова рада и безброј других знаних и незнаних — сметњи, онда је лако појмити тежину учитељеве трпељивости, издржљивости и енергије у културном раду.

7. Шта је учитељ до сада урад“о као културни радник 2

__Сам овај наслов изискује много. По томе ако би се хтело исцрпно излагање учитељскога културнога рада, онда би се имала написати цела једна историја од пола столећа прошлости шта је један просвећени сталеж од 100 до 2000 пионера за то време урадио за добро отаџбине. Тема наша то не тражи у таквој мери. За то ћемо ми укратко споменути главне учитељске заслуге за културу, а детаљније ће обелоданити културна историја 19. века. Ако би се нека учитељска заслуга случајно изгубила из вида и оставила забораву, то неће ни мало умањити славу учитељеву. Не морамо ми чачкати и црно испод ноката тражећи заслуге ових или оних људи, кад се оне ако их има саме показују на сваком месту где их год има. Ну ако их ипак промаши око, перо и памет људска, „оно ће их светло сунце приказати кад, тад“ а неумитна народна историја умеће очувати и ту драгоценост.

1 Данас се са свију страна виче: сложимо се, удружујмо се, помажимо се, радимо и боримо се „сви за једног и један за све“ па то и радимо, али на крају крајева излази опет: Свађ за себе, свак за себе; све се то некако извитопери, изопачи и наврне на личне интересе те завлада егбизам а ошшти интереси пропадају. Када се тако због тих личних рачуна п других амбиција читава велика подузећа прекрате, установе корисне изиграју и упропасте, онда се тај грех товари највише на учитеље, њима се приписују неуспеси привредни и политички као и мане оних, којима се по положају или неком „ауторитету“ то не сме чинити; њима се пришивају и они најординарнији свакодневни већи

и мањи шкандали у разним слојевима, друштва, и ако. су они далеко и од помисла и на то.