Учитељ

528 У УЗАК Љ

радничке задруге ни у једној другој професији, као би они само само мало били поштеђенији од самовоље ш гоњења 0озго. Код њиг се решко појављују они трожшеви, које код великог дела свешлавнсава налазимо: онф су обично сирошти ц не желе своје сиромеалшиво мењашми ни за каква блага сшечена спекулисањем т џи“ оаммањем. Њихова су срца веома осетљива п“ кадра да приме у залатилмшу све шлио је добром узвилшено, Тао су вам љуош, којг још и данас после толиких ломњава ц горкиж искуства загревају идеали о бољој срећи друштвеној, о благостању и задовољ“ ству свакога човека; људи који су највише користили народу џ држави палиој, па ипак онџш се тако немтилостиво гоне с једног на други крај Србије...“

Ово је о учитељима изречено на 1 конгресу Земљ. Задруге у Смедереву — пре 5 година, када је свега једна десетина учитеља радила у земљорадничким задругама; а шта ли би тај говорник сада имао да каже када је скоро две трећине земљорадничких задруга од 250 на броју установљено само учитељевим трудом и заузимањем, када међ учитељима сада постоји нарочити ред учитељи задругари, који се сваке године као задругари у великом броју скупљају на конгресе земљорадпичких задруга и договорно већају и о тој корисној установи» А о учитељима: пчеларима, сви_ ларима, воћарима, певачима, стрелцима, књижевницима итд. и да не говоримо, пошто су многи још пре 20 година.

Исто тако и за друге културне установе у народу највише заслуга припада учитељима. То је журналистика давно објавила а статистика потврдила — да све културне установе на селима готово све сами учитељи оснивају. Кад се томе дода и писменост дата народу, онда излази: да је две трећине културних добитака у "народу ставорио учитељ. Па зар је то мало од једнога сталежа, који је тек хиљадити део од целокупног броја душа у земљи Две хиљаде учитеља на два милиона душа, а то је један на хиљаду. Није ли онда учитељ. достојан пастир свога стада, у чијем културном раду може Отаџбина с надом очекивати велику будућност

Неће нам се приписати у грех што до сада најмање говорисмо о учитељевим успесима у школи дакле чисто наставничким. Ну за то су надлежни школски надзорници; — па и они извештавајући министра сваке године са пуним табацима хвала и препорука учитељских енергија и истрајности најмеродавније потврђују напред речено о учитељима, као и дате лепе оцене на учитељев труд и рад. Ну и оцена да није учитељ насигурно не би радио