Учитељ

ЛИСТАК 809

ЛИСТАК

Антон МИехов

ЧОВЕК У ФУТРОЛИ

(СВРШЕТАК)

— Ја бих хтео само то једно — да вас за времена, упозорим, Михаило Савићу. Ви сте — човек млад човек, пред вама је бубућност морате се понашати врло, врло пажљиво, а ви тако не павите на себе, ох, како не пазите! Ви идете у везеној кошуљи, увек сте на улици са неким књигама, а сад ето још и велосипед. Може дознати и директор, да ви и ваша, сестрица трчите на велосипеду, а за тим ће доћи и до попечитеља... Зар би то било лепог

— Што ја и моја сестра трчимо на велосипеду, то се никога не тиче! — рече Коваљенко и сав поцрвене. — А ко се буде мешао у моје домаће и личне ствари, тога нека ђаво носи!

Бјељиков побледе и устаде.

— Кад ви са мном говорите тим тоном, онда ја не могу наставити разговор, — рече он. — И молим вас да се у моме присуству нигда тако не изражавате о старешинама. Ви треба с поштовањем о властима да говорите.

-— А зар сам ја што рђаво говорио о властима; — запита Коваљенко, гледајући у њега љутито. — Молим вас, оставите ме на миру. Ја сам поштен човек и са таким господином, као што сте ви, не желим да разговарам. Ја не волим фишкале.

Бјељиков се ушепртљи и поче се облачити брзо, са изразом страха на лицу. Јер он је сад први пут у животу морао да чује таке грубости.

— Можете говорити, шта вам је воља, — рече он, излазећи из предсобља на простор пред степеницама. — Ја само морам да вам унапред напоменем: може бити да нас је неко слушао, и да се не би наш разговор нетачно протумачио и да се не би што девило, ја ћу морати саопштити господину директору садржај нашег разговора... у главним цртама. Ја то морам учинити.

— Саопштити» Одлави па саошштавај!

— Коваљенко га зграби састраг за јаку и гурну га, а Бјељиков се откотрља доле низ степенице, лупајући својим каљачама. Степенице беху високе, стрме, но он се докотрља до доле срећно; устаде и опипа се по носу: да ли су читаве наочариг Но башу онај мах, кад се он котрљао низ степеник, уђе Варињка и са њом две даме; оне стојаху доле и гледаху — а за Бјељикова то беше страшније од свега. Чинило му се да је боље скрхати врат, обе ноге, него постати предметом подесмеха; јер сад ће дознати цела варош; глас ће доћи и до директора, до школског надзорника,

УЧИТЕЉ 54