Учитељ

ИС А К 81

тихи, дубоки сан; ни кретања ни звука, чак чисто не можеш да, верујеш, да у природи може бити тако тихо. Када у месечну ноћ. гледаш широку сеоску улицу са њеним колибама, пластовима, заспалим врбама, на души ти дође тихо; у том свом миру, сакривши се у ноћним сенкама од трудбе, од брига и јада, она је кротка, печална, дивна, и чини ти се да и звезде на њу гледају љубавно и са милином, и да зла већ нема на свету, и да је све срећно и задовољно. Лево је, за селом, почињало поље; оно се видело далеко, чак до хоризонта, и у сву ширину тога поља, преливеног месечевом светлошћу, такођер ни кретања, ни звука.

— То баш и јесте оно, — понови Иван Иванић. — А зар. ово, што ми живимо у вар:ши у задаху, у тескоби, пишемо непотребна акта, картамо се винта — зар то није футролаг А то,. што кад проводимо цео живот посред неваљалаца, цроцежпија,. глупих, празних жена, говоримо и слушамо свакојаке лудорије зар то чије футрола Ето ако хоћете, да вам испричам једну врло поучну повест.

— Не, време је већ да се спава, — рече Буркин. — Сутра!

Обојица уђоше у шупу и легоше на сено. И већ се обојица беху покрили и задремали, кад се наједаред зачуше лаки кораци: туп, туп... Неко ходаше не далеко од шупе; прође мало па стане, а после једног тренутка опет: туп, туп... Пси зарежаше.

— То Мавра иде, — рече Буркин

Кораци се утишаше.

— Гледати и слушати, како лашу, — проговори Иван Ивавић, окрећући се на другу страну: — и још те називају будалом, што трпиш ту лаж; сносити увреде, понижавања, не смети отворено изјавити, да си ти но страни часних, слободних људи, него и сам лагати, смешкати се, и све то због парчета хлеба, заог топлог угла, због неког дерног чина, који не вреди луле дувана, не, тако се даље не може живети.

— Но, то ви сад већ из друге опере, Иване Ивановићу, — рече професор. — Дед да се то спава.

И за неколико тренутака Буркин већ спаваше. А Иван се: Иванић непрестано преврташе с једне стране на другу и уздисаше, а затим устаде, опет изађе напоље и, седнувши код врата, припали лулицу.

С руског превео

Д-р Јов. Максимовић.