Учитељ

146 У фи тЕ ЈБ

нити је у сразмери са количином уложена труда, нити пак даје довољно средстава за живот човеку који не сматра да је задовољен ако може да подмири само физиолошке потребе свога организма.

Нама треба много више, и то треба тражити и извојевати. Како се то ради па да се има успеха, види се из онога што износи непознати писац у новембарској свесци „Руске школе“ од ове године из живота немачких учитеља позивајући руске учитеље, чији материјални положај није нимало сјајан, да се угледају на своје немачке другове он најпре наводи податке о награђивању учитељскога рада у разним немачким државама. Као најгоре државе по награђивању учитеља наводи Мекленбург и Виртемберг, где је почетна плата 1200 марака а максимум — 2.400. Затим се као боље државе ређају Хесенско херцогство, Пруска (почетна 1.400 м. завршна 3.00), Баварска (од 2.248 до 4.548 марака).

Као н јбољи се означава положај учитеља у Франкфурту. Тако по новоме је закону утврђена следећа скала награђивања с обзиром

на године службе:

Од 5 до 7 год. службе 2.510 м. . "3 - 2.810 „ » 10 » » ; 2.910 » = 11 до) : З + <= 14 165. - 5:610 1 О а И ОНО 20 А " 4.210 „ 20 О 4.410 , 20 И а а 4.610 ,„ 29 о > 4.810 ,„

о и љ . 5.010,

Али и овај положај не задовољава потпуно лица која саосећају делу народнога образовања. Немачки учитељи сравњују свој положај с положајем чиновника и налазе да се ови користе великим преимућствима у сравнењу с учитељима. Такву неједнакост у награђивању немачки педагози оглашују као неправду и продужују борбу за побољшање својега материјалног положаја.

„Питање о побољшању издржавања народних учитеља — бојно је питање у педагошком свету Германије. Више од десетину година са страна немачких педагошких журнала не силазе чланци који свестрано расветљују ово питање; с времена на време у свој Германији учитељи предају петиције у ландтаге, резолуције министарству