Учитељ

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ 119

црквено-школске општине. Оваквих школа има око 120. Учитељи су Срби православни и они су мало плаћени, од 1000 до 1600 круна год. стан и огрев. Пензије досад нису имали, али сад ће им Велики Просветни Савет створити мировински фонд. Осим тих основних школа има још само у Сарајеву српска виша девојачка школа и више нигде. Колико српски народ у овим заробљеним српским земљама даје на школе, види се из овога прегледа: Велики Просветни Савет православних Срба у Босни и Херцеговини унео је у свој буџет за 1910 годину ове позиције на просветну сврху:

1, На грађење и поправку школу 10.500 дин.

2, На издржавање школа 20:60

8, На путујуће учитеље (5607

4, За аналфабетска предавања, 2.100 5 5

5, За добротворне задруге и разне

награде. 5.400. ,„

Осим ових; има и комуналних (државних) основних школа у целој земљи око 300. (Више има жандармских касарни него основних школа) њих издржавају политичке општине односно влада. Учитељи су доста добро плаћени и имају пензију каом сви државни чиновници од државе, али им је пензија врло мала. Све основне школе и српске и комуналне имају по 4 разреда. Грађанских школа нема, него се ове године заводе 6. и 6. разред, а затварају се трговачке школе, којих је било у свим окружним местима, (бји у Брчком, Лијевну и Требињу — свега 9. Од њих неке остају преуређене, а неке се затварају.

Међу учитељима, особито у српским школама, опажа се покрет за аналфабетске курсеве, којих има доста, само им влада прави сметње стога, што би хтела протурити латиницу. Постоји државни надзор са 6 државних надзорника и два обична надзорника, за сваки округ по један. Они прегледају и српске школе. Осим њих имају српске школе главног школског надзорника и два обична надзорника, које плаћа Велики Просветни Савет у Сарајеву. Број школа за једног надзорника, није ограничен. За надзорнике узимају се учитељи, који имају вишу спрему, а нај« мање испит за грађанске школе.