Учитељ

БЕЛЕШКЕ 188

нике са свима потребним уџбеницима и писаћим материјалом за целу шк. год. Овим је се постизало троје: спашени су родитељи ђачки од куповања књижарског бофла, који књижари по паланкама протурају неписменвим сељацима кад сами купују ђацима књиге; постизано је да сваки па и најсиромашвији ученик доцвије преко целе године има сав потребан матерајал за наставу, јер једино доба у години кад сваки сељак може одвојити за куповиву књига — јесте јесен, због чега је учитељ свакоме и узимао све што му је довољно за целу годину.

Разуме се да је ово све било скопчано и с трудом и трошком учитељевим, јер је морао плаћати кола за пренос књига, одлазити због овог 2—8 пута у варош итд.

Истина је, да родитељи, који су сами куповали књиге већином нису добивали потребе ђачке потпуно и исправно. Шта је пута неписмен сељак добивао по два декламатора, а ни једну писаљку. Ненабављене потребе у почетку године доцније се никако и не набаве. Замислите сад сеђаче у сеоској школи удаљеној од вароши 4—5 часова, коју од исте растављају зими непроходни путови, кад му усред зиме нестане писанка, перо или плајваз. Колико треба чекати док се родитељ накани да оде у град за ту писанку и каква ће она бити кад се донесе у сељачкој торби са толике даљине Зар њије природније да ли је учитељ да2 Или да му он, у почетку године купи потребан број за целу годиву, одабирајући по бројевима, који му требају.

Разумели би да је се Министарство претходно постарало да сваки ученик на други начин буде снабдевен ђачким потребама, или да је у закон унета одредба, да се за неснабдевање ђака потребама може родитељ казнити (ако је имућан) као и за нешиљање у школу, па да је онда учитељима одузето право да сами ученике снабдевају оним без чега не могу наставу успешно вршити.

Нису, дакле, понеки учитељи снабдевали ученике књижарским материјалом зарад материјалне тековине већ у интересу саме наставе. Расписом овим изгу-. биће и ђачки родитељи и настава, а добиће само паланачки књижари, којима, се отвара прилика да неписменим ђачким родитељима продају књиге и материјал, који за сходно нађу.

жо

Измена у правилима за полагање учитељских испита. Господин ·Министар просвете и црквених послова учинио је у Правилима за полагање учитељских испита од 21. маја 1904. измене које се састоје у главом у овоме: 1. кандидати · за полагање испита учитељских полагаће сваке године у септемб. испите редовно али Минисар просвете може изузетно одобрити појединим кандидагима ма могу полагати и у друго које доба године; 2. Према броју кандидата може Министар просвете одредити једну или више комисија. Испитну комисију чине пркенствено они који су полагала испит из педагошке групе науке, или су радили на педагошкој књижевности. Референат за оснсвну наставу распоређује кандидате на испитне комисије и присуствује појединим испитима као Министров изасланик; 3. Пријаве за теме слаће се Министарству просвете. Ове измене су беле потребне и добре су али и поврх наших протеста које смо подизали ипак је и даље остало да-чланови комисија буду само професори! Нама је то и чудно и необјашњива како г. професори могу имати двојаке теорије кад су у питању учитељии њихове ствари. Кад су у питању полагања професорских испита онда за чланове