Учитељ

802 – У ФИТЕЉ

ххушШ Главног Одбора Учнтељског Удружења држан 10. априла 1910. године,

Били су: Урош Благојевић, Ђока. Јовановић, Мих. Станојевић, Мих. П. Милошевић, Живко Јовановић, Милут. Станковић, Дим. Н. Лазаревић, Ант. Стојиљковић, Петар А. Лукић, Грујица. Апемовић и Свет. Поповић.

- 1. Посвршавани су редовни дружински послови и решења, раздата секцијама на извршења.

2. Вршилац благајничке дужности саопштава, да је Стојадин Петровић, учитељ из Ритопека изјавио да му је потребна његова, улога, која је депонована у удружењу, да је подигне до 1. маја ове године као свој приватни улог, па пита: хоће ли тај новац. издати из готовине и ако не буде у тај мах толико имао: може ли дићи нотребну суму из Чиновничке Задруге из оних дружинских 15000 динара датих истој на књижицу % По овоме је одлучено: да се г. Петровићу на сваки начин може исплатити његова улога. “

8. Прочитана је молба г. Благоја, Недића, инспектора Осигуравајућег Друштва „Србија“, којом нуди Удружењу услове за. осигурање дружинских ствари и дружинског музеја. Како је Удружење по овоме ступило у споразум са „Београдском Задругом“ то је одлучено: да се ова понуда споји с понудом „Београдске Задруге“, па ће се о томе доцније решавати.

4. Прочитана је молба г. Стеве У. Ђорђевића, дружинског благајника, којом тражи особену награду за рад на срећкама, у што је уложио много оделитог рада поред своје редовне дужности, образложавајући то тражење ранијом праксом, која је признавала особену награду: како благајнику, тако и другима, који су радили на томе тешком и одговорном послу.

По овоме се повела дужа и живља дебата, у којој су једни доказивали: да је потребно оделито хонорисати тај рад, док су други доказивали, да је већ раније о томе начелно решено: да се тај рад не награђује особено, но да тај рад сврши платежно. особље, уз припомоћ потребнога, броја чланова Глав. и Надзорног Одбора. (Види заједнички састанак управе од 3. и 8. окт. и састанак Глав. Одбора од 26. септембра 1909. год.) и, кад се приступило гласању, већина је одлучила: да се за тај посао не издаје особена награда.

Затим су по овој ствари, пошто је изгласано за благајникову награду, и остали чланови Финанс. Одбора, који су највише радили на срећкама, одустали од особене награде за тај рад, који су вршили поред своје редовне дужности;

5. Како је књиговођа дружински г. Душан Милијевић највише радио на сређивању срећака и уопште био тако рећи душа целокупнога рада на срећкама од почетка до свршетка, то је Гл. Одбор одлучио: да сет. Душану изда награда од две стотине динара. –

6. Како је и дружински послужитељ Јосиф Петковић имао.