Учитељ

702 УЧИТЕЉ

шића; Из народних уста, одабране приче из збирке Вука Врчевећа; Народне приче од Лава Толстоја; Шта фареба да знамо о вода (из науке о чувању здравља), — и Рајске душе од Јанка, Веселиновића.

Похвалан је посао нашег просветног супрежника г. Дачића. Књигама се доиста може народ просвећивати. да доказ тога служе, земље где је ово одавно опробано: и успех осведочен или проверен. Наш народ хоће да чита. Он воли књиге. Ну сад је друго питање: које он књиге воли и шта најрадије чита: (0 томе је писано, а и г. Дачић је се сигурно о то уверио, за време ово не колико година његовог преданог рада на овоме пољу. Наш прост сељачки народ најрадије тражи и“ чита народне умошворите, а међу њима народне песме трвенсшвено. За то ће пробране народне умотворине за њега бити, још за дуги низ година, најомиљенија, лектира. Па још кад те народне умотворине буду и илустроване, и са знатно јевтином ценом, онда је успех обезбеђен, јер ће таквим књигама у народу бити увек врата отворена; народ ће их на јагму куповати. У потврду тога ево једног живог примера: г. Дачић послао ми је на распродају 100 к. његових „Малих Народних Књига“; 50 к. Приповетке Лазе К. Лазаревића и 50 К. Песме о цару Душану. Свих 50 комада песама продао сам 34 дан, и да сам имао продао бих још, јер су ми и даље тражили; а приповетке Лазаревића продао сам свега 10 к. за 10 дана, и то више сам људима на зор утурио, но што су их они хтели. Шта значи ово лако је погодити. Лазаревићеве приповетке до“ иста су лепе. Оне су, а нарочито ове две пробране, оцењене од ком“ петентних, као најбоље приповетке, које је до сада могао Србин да напише. Људи који су ушли књижевност, који су књижевно васпитани, или који разумеју писце или песнике, они ће ове књиге увек радо читати. да њих ће и даље Лазаревић, Глишић, Јанко, Милићевић и др. бити најприступачнији и најомиљенији. Али наш народ, наш прост сељачки народ, не разуме наше пе. снике и приповедаче, те их за то нерадо и чита. За то ће он три пута радије прочитати народну причу о „Златоруном овну“ или о' „Пепељузи“, а увек ће нерадо читати Лазину причу „На бунару“ или „Први пут с оцем на јутрењу“. Исто ће тако радије читати и сувише дугачку народну песму о женидби Душановој, док му је и сувише кратка песма неког нашег чувеног морског песника сувопарва и неприступачна. Изгледа да се овде мало претерује, али је факт тако. Ово је лепо знао наш врли родољуб Др. Љуба Радивојевић, кад је у своме тестаменту оставио изве.. сну суму новаца на штампање народних песами и на растурање истих у народу по јевтину цену. Само је за жаљење, што се не“

1 Као напр. у "Француској, Русији, и др.

2 Наша Академија Наука већ је увидела потребу илустровања народних "песама, те је решила, да тај посао повери нашем признатом сликару Паји Јовановићу. Како смо извештени он на томе послу у велико ради.