Учитељ

УЧИТЕЉУ СЕ НЕПРАВЕДНО СУДИ 671

„Кивот мењају и усавршавају људи а не честе промене закона или законских параграфа.

Добар темељ је у школи жив учитељ. Где зидови школски пуцају, ту не ваља темељ, па узалудно је све крпарење.

Прави је учитељ по своме знању и способностима уметник и то, уметник најплеменитије врсте. Али једноме народноме учитељу и то није доста. „Много знања не чини још велики разум“ — вели Хераклит. Да буде учитељ жив, да оживљава школу, ареба му љубави за свој позив, за школу; гареба да се жсртвује за омладину свога народа. Учитељске жртве оживљавају школу; а мртве душе не оживљавају никога. И доиста лепо је и идеално жртвовати се за школу. Али има ли ко данас права да тражи од учитеља толике жртве Ограничена им је и спутана слобода у јавном и школском раду; незавидно им је материјално стање, нарочито код млађих учитеља, те им то руши и убија све идеале. Па и поред свега тога наше учитељство ипак има виши поглед на свет и живот; оно је најразбијенија моралност; оно се закопало у темељ оне јавне зграде, којој служи; оно је роб дужности своје.

И поред тако преданога и плоднога рада, учитељу се ипак суди оштро и неправедно. Његов јаван рад, који тражи опште добро, долази врло често у сукоб са спекулативним интересима појединаца, па се отуда после рађају интриге, којима се гађа учитељ и његов јаван рад, због чега се долази до отворене и огорчене борбе. А кад се већ једном декларира мржња, онда се се ту више не бирају средства у борби. У таквим случајевима учитељ је изложен љутим и оштрим ударцима. Он те ударце прима чак ис оне стране, која би требала да га заштити. И шта може онда, у том случају, сламка „међу вихорови:“

Први, који у тој борби налећу на учитеља — јесу општински судови са својим „ћатом“. Овај очас напакује учитељу понеку кривицу, којом често покоси не само учитеља, него и његову невину породицу. Иза општинског „ћате“ нису далеко заостале ни сеоске дућанпије, који докусуравају морал у социјалном животу нашег сеоског света. Па нађе се ту и понеки свештеник. Све је то елеменат, коме нема живота у светлости науке и прогреса, па га буни, револтује сваки напредак, којим се друштво буди и долази до јаче свести, па се ослобођава експлоататора и друштвених паразита. И кад се зна, да учитељ живи у далеко тежим приликама од других државних посланика, онда треба иу изви-