Учитељ

50 У ЧИ ТЕ ЈЉБ

ству служба на 40 година; упропашћен је учитељски пензиони фонд, уведен је целибат, то ругло данашњега просвећенога века, који се противи природном човечијем закону. Овим назадњачким школским законом ишло се отворено на то, да се учитељству убије дух, да се учитељство до последњега степена понизи. Изгубило се из вида, да се тиме сам народ убија или се, можда, хотимично и ишло на то. Доказана је истина, да је један народ самосталнији и напреднији у колико је писменији и просвећенији. Такав напредак доноси сталност у карактеру — пробуђује се у народу самосвест, а ти су моменти у једном народу најјачи стубови државнога самоодржања и унапређења у свима културним правцима. И кад ово стоји као несумњива истина, онда је јасно до очигледности: колико се један народ разорава и убија у културном погледу, кад се гоне и унижавају носиоци његове културе. О овој важној околности требали су озбиљније да промисле представници хрватскога и српскога народа, који су, на жалост, помогли, да се донесе један овако убитачан и штетан школски закон. Свакако; они су себе, овим делом, компромитовали пред образованим светом. А то је много речено. Достојно је великога сажаљења, што се дозвољава, да се најпотребнији и најкориснији сталеж у Хрватској 23 године бори са сиротињом и сваковрсним недаћама. И поред тога, што је учитељство у Хрватској и Славонији непрестано дизало свој глас, да му се поправи материјално стање, да се укине целибат и да му се уреди правни одношај, јер политички роб не може васпитати слободнога грађанина, — ипак је ово важно просветно питање

остало све до данас не решено. А тиме се учитељима у Хрватској ·

и Славонији наноси једна голема неправда. Ова се неправда очитује још јасније тиме, што су од 1888. године до данас три пута повишаване плате чиновницима управних власти, судском особљу, професорима средњих школа и универзитета, а за учитеље — нема пара!... Доиста жалосна појава, недостојна данашњега културнога доба. И ако су сви меродавни фактори у Хрватској били уверени, да су њихови вредни учитељи неуморно радили на томе, да свој народ подигну на онај ниво, који је неминовно потребан за данашњи културни живот — ипак нису хтели учитељско питање да реше на правилној основи, већ су га оставили те је и данас отворено. Политички разлози нису диктовали, да се ово питање за твори. А то је голема погрешка, јер учитељско питање у Хрватској и Славонији није више питање једнога сталежа, него питање целокупне народне просвете у тим земљама. То је и одлучило учитеље

иза сан о 5

ма Ја А Ае

Ме а.