Учитељ

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ ра

лази као победилац онај, који је образованији и у свом послу спремнији. Посао, па ма које врсте он био, тражи више образовања, више разума. А то се све данас може задобити, на првом месту, добрим школским образовањем, добром писменошћу. Прошла су она времена, када су писмени људи у друштву били ретки, и када се борба водила између неписмених, где се могло рачунати на рад и поштење ко неминовне погодбе за победу. У данашњем друштву рад и поштење су погодбе, без којих се не може у друштву ни живети, а ако се хоће да боље живи и одржи конкуренција мора са поштењем бити уведен у рад савршенији, савременији и практичнији. разуме се да и поред највеће бистрине, коју човеку може природа дати. он као неписмен, нешколован не“ може ни у ком послу далеко отићи.

Сваки посао захтева данас више знања, више школе, но што је то некада, у мање културном добу било. Због тога није ни чудо што данас ни неписмен трговац, ни неписмен занатлија, ни неписмен сељак не могу показати бог зна како сјајне резултате у својим пословима, те према томе не могу ни за себе очекивати оне користи, које могу имати њихови другови на истим пословима, који су образованији, школованији, писменији. Све то показује колико је корисно пружити прилику и онима, малосрећним људима, који нису прошли ни кроз основну школу, да и сами задобију бар основну писменост.

Није нам намера описивати осећања оних неписмених људи, који нису у стању прочитати ни најобичније ствари, који добију писма било приватне, било пословне природе, чија би садржина имала да буде тајна за друге а не, могући их читати, принуђени су тражити друге да им таква писма читају; који нису у стању, кад каквим послом од куће и својих отиду, јавити се писмима својима, него и тада морају да траже какве писаре да им писмо пишу. Треба бити неписмен, и осетити тај недостатак у писмености, па тек онда моћи то верно описати. Осећање несреће, осећање незадовољства, осећање тако рећи својег ништавила тако је јако, да · оно често пута тим људима загорча ово мало људског, и иначе тешког живота.

Због тога је потребно изаћи на сусрет жељама тих људи и, дајући им могућности да постану писмени, ублажити им та неповољна осећања и учинити их срећнијима за себе а кориснијима за друштво. |

По несрећи није могуће свима таквима помоћи. Њихов бро-