Учитељ

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ 55 два велика табора. Северни део је био, тобож, за арапску, а јужни за латинску азбуку.

Чак је и бивши шеик ул ислам пронашао да се служење латиницом на неки начин противи вери и нашао за сходно да изда фетву против нове јереси. Па се није зауставило на овако грубим мерама, празном теорисању и новинарском прегоњењу, већ се прегло да се и на пракси покаже умесност својих навода. Желело се дати целом питању карактер једнога академскога спора, па је издан један рђав арнаутски буквар, штампан арапском азбуком.

Од једне посве невине ствари; у којој прости, неуки и полудивљи арнаутски народ, који још није осетио жељу за школом и писменицом, није узимао никаква удела, створен је силом један баук, од кога се јако зазирало. МИ као дон Кихот против ветрењача налетало се на овога фантастичнога баука. Питања о азбуци постало је силом национализма, девиза сепаратистичких тежњи.

И било је потребно да прође читава година дана, па да сама

влада стане на оно гледиште, против кога се једном одсудно и бескорисно изјаснила. Увидело се да је политика коју је подржавала штетна и бесциљна. Она је само стварала нове поборнике и нове мученикеМесто да малакше, покрет је хватао више корена. Развила се једна непотребна пропаганда, која је уносила и ширила брошуре са стране кад их није могла штампати у земљи. И најпосле је победила.

Министар унутрашњих дела издао је циркулар, којим се одобрава употреба латинског писма у арнаутским. школама.

Нећемо да кажемо да је министар учинио овај, у осталом, државнички корак под притиском струје која је тражила латинску писменицу. Влада је то могла учинити и из сопствене иницијативе. · Али нам се чини да је ова мера дошла прилично касно. И у доба кад у Арнаутлуку ври, кад Грци и Бугари склапају споразум за. заједничку акцију у Маћедонији, кад Бугари отпочињу понова крваву четничку теревенку, овај корак министра унутрашњих дела може изгледати као слабост, као попуштање, као тежња владе да се приближи Арнаутима. Било како било, ми потпуно · одобравамо ово владино решење. У оваквим питањима нема користи од употребе силе. Треба оставити да се ствар развија својим природним током, као што је то влада мудро учинила. Једино би се, можда, могло замерити што је ипак задржано да се предавања из корана и вере врше на арапском језику, те цело решење ипак добија карактер једне полумере.