Учитељ

О ДЕЧИЈОЈ ЛАЖИ 131

њему је свака измишљотина страна, свет лажи и уображења њему

је непознат. Он зна само оно што јесте и што је било, — последње, у осталом, рђаво, — и ни мало не сумња о егзистирању онога што никад није било — света измишљотина, маште, лажи.

Потребно је извесно развиће ума, да би се од стварног одвојио и саздао други свет, у коме би се оно што не постоји представљало да постоји. Према томе, како примитивном човеку тако и деци, лаж је у прво време потпуно страна, они за њу не знају и не поимају, они не могу себи да представе то стање подвојености човека, узроке који га изазивају, но им је непријатно. Нашто ће некакав вештачки, лажни, измишљени свет, кад је и стварни свет тако величанствен и лепр Због тога су и примитивни људи и деца у прво време крајње поверљиви, сваку реч, свако обећање, свако тврђење они примају за несумњиву истину, верују свему. Њих обманути није тешко, јер они још не знају и не поимају обману, не сумњају да она постоји, да је могуће говорити лаж, да је могуће обећати а не испунити. Прости људи науче се лагати од просвећенијих, деца од одраслих, и једни и други изучавају науку лажи.

Да се прво, пре појаве и развића лажи у деце, зауставимо на таквим стањима душе дечије, када се дете, не мислећи да лаже и може бити чак и не знајући за лаж, у очима одраслих показује као несумњиви лажљивац. То су стања привидне дечије лажљивости, коју и родитељи и васпитачи требају добро да разликују од праве дечије лажи. |

Привидна лаж.

Деца доста споро изучавају говор одраслих, с муком поимају његова правила и улазе у његове калупе. У дечијем говору има много њима (деци) својствених речи, које су одраслима непознате; речи из говора одраслих деца често разуму на свој начин, придавајући им у неколико друго значење; деца дуго време не умеју правилно да мењају и свезују речи, чине мноштво погрешака у сваком случају; време, простор, промену — све ово деца схватају с муком. Деца веома личе на странца, који изучава нов језик; она говоре нетачно, неразумљиво, много понављају и изврћу туђе речи, а ни мало то не примећавају и сасвим искрено теже потпуној тачности.

Када нам дете, које се тек учи да говори, прича нешто чега је оно било очевидац, може нам много шта неистинито казати, може много налагати због недовољног знања језика, не знајући