Учитељ

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ ог

или у рукама милосрдних сестара или су српске конфенсионалне или талијанске. По језицима има их 13 са српско-хрватским и 9 с талијанским језиком. Приватне основне школе похађало је свега 598 мушке и 1652 женске деце са 98 учитеља.

Од осталих установа за образовање деце вредно је истакнути дечје вртове и забавиште. Њих је у Далмацији још врло мало, а потребни су као насушни хлеб. У тим вртовима крајем 1910. било је преко 800 деце са 30 учитељица. У јавним основним школама радило је 397 учитеља и 339 учитељица. Веронауку је предавало 386 свештеника, а женски ручни рад у мешовитим школама, где није било учитељица, 90 помоћних учитељица.

Сад долази оно што је најтеже и жалосније. Из штампаног извештаја се види да је школу походило 61.801 дете, а морало би је походити у најмању руку 84.000. На тај је начин због немања школа преко 92.000 деце лишено школске наставе.

Узимамо за пример кнински котар:

У њему је било 7280 деце способне за похађање школа, а само 2700 било их је обавезано да је заиста и походи. У сињскоме котару још је горе. Од оно 62.800 школских обвезника, 1014, није походило школу из немарноти, а 1629 које због душевних које због телесних недостака. Овде пак једно пада у очи. Извештај школски вели глувонеме деце било је 36, а слепе 20. Ово је вероватно. Али у томе се извештају вели и то да је 588 било слабоумне, а 985 кржљаве. Добро обавештеном „народном листу“, из кога смо и узели ове податке, чини се да је број слабоумне деце преувеличан.

За неоправдано изостајање кажњено је 16906 деце, али јео тих силних изречених казни остварено само 3436 у новцу и 948 затвором.

Као што се види Далмација, којој прете јаки туђински утицаји, врло слабе стоји с народном просветом. То нас јако мора жалостити, а велика је утеха што просвећени синови оних крајева воде очајну борбу и раде много да се са просвећивањем журније коракне напред. Њихови напори заиста и крунишу се успехом.

СЛОВАЦИ.

Ово потиштено словенско племе преживљује тешке дане. Беспримерни маџарски шовинизам најљуће погађа Словаке. Све што су имали одузели су им Маџари, па сад хоће и њихов народни индивидуалитет. Међутим код Словака се сад буди народни понос