Учитељ

158 УЧИТЕЉ

смех и српска песма наизменце се разлегала. За добар бакшиш успели смо да добијемо засебан вагон, наравно с напоменом, да ћемо, где буде навала пустити и друге путнике. Монотона угарска равница није нас много занимала а мађарски језик још мање. Наш вагон био је наш свет, у коме смо се слободно кретали. Али, ево престају равнице и воз улази у занимњив брдовити крај. Песма умуче, путници посматрају кроз прозоре околину. Веће станице: Филек и Алтсол прођоше нам испред очију по подне у 2 и 4 часа. Настаје планински предео лепих Карпата. Ми смо очарани чудноватом панорамом, кроз коју воз пролази, пузећи узбрдо и остављајући с једне стране шумовите а местимице и стеновите брегове, а с друге стране дивну вијугаву равницу реке Грана. Ево нам вагроши Кремница, чувене са своје ковнице новца (и наш новац је ту ливен) и топле сумпоровите минералне воде. Шиљати црквени тороњи готскога стила и фабрички димњаци уздижу се обично на све стране. Села су насељена Словацима. Прођосмо поред словасчког културног средишта (Турчански Св. Мартин) с тугом у срцу "за овом нашом словенском браћом, коју је туђин стегао гвозденим "ланцима претераног шовинизма, те му не допушта културно раз"виће са народним обележјем.

Пређосмо и преко ређе Вага, притоке Дунава Лево нам се "указују планине Бескида а с десне Јаблунка као део Карпата, а још даље, заклоњена од ове, узвишена планина Татра. У 7,28 ча"сова вече били смо у Рутки, на граници Маџарске и Аустрије, где смо прешли у други воз, у коме кондуктери не говоре више маџарски већ немачки. Одатле смо све више и више силазили у равницу реке Висле и Одре, које се ту, на подножју Бескида приближе за неки 35 км., па се одатле разиђу на супротне стране. У 11,40, дубоко у ноћ стигли смо у Одерберг, лепу варош поред "реке Одре, на самој граници између Аустрије и Немачке. По општем споразуму требало нам је ту преноћити. Оставимо пртљаг на станици, па се упутимо у хотеле, разделивши' се у две. групе. „Хотел у коме сам био ја с повећом групом, био је у близини же"љезничке станице. Собе су биле на првом спрату, чисте и лепо намештене.

Рано сам устао, ма да није требало хитати, јер воз полази тек у 7,40 у јутру. Време се изменило. Нема више врућине. Небом се витлају густи облаци, а киша тек што не кане. Захладнило је и ако је данас 18. август. Путујемо пространом равницом Одре и Висле кроз словенска места. У Чебињу смо били у 10,51 пре подне

ма а