Учитељ

460 уши ЋЕ Љ

вања у њеним лепотама. Кадгод у годинама дечачким, седео је у хладу липа и читао романе. То је од њега створило неку врсту сентименталне сањалице. Романи, из школе романтичара, оставили су извесан утицај на његовом карактеру: појачали његову сентименталност и наклоност ка тужном расположењу, али и увеличавали осећање за лепотом.

К'о што је обичај код осећајних сентименталних природа, њега је машта одводила у царство снова. Он је у сеоској самоћи зидао куле по ваздуху. Певао је у дубини срца песме лепоти жена, замишљао чарне очи, које чежњиво гледају. Замишљао миришљаве косе девојачке и бели лабудски врат, о каквом је читао у описима или гледао ђаком на корзоу. Та створења, која је његова машта стварала, преносно је у машти у ову самоћу сеоску. Са лепотом природе, која га је окружавала, спајао је лепоту жене, која га је заносила. И ко онај легендарни песник у давнини, који је седам књига песама испевао инспирисан само лепим облицима женске руке, коју је на прозору видео (и ако жену, чија је рука, није сагледао), тако је и он састављао ненаписане романе љубави о онима, које је кад год само у ђаковању видео и задивио им се. ИМ као год што је онај песник, видећи лепу руку жене, замишљао каква мора бити она сама, кад је рука онако дивна, какве су очи, врат и стас, тако је и он замишљао каква мора бити душа у оне, којој се он диви и коју је његова машта стварала и улепшавала. И он јој је придавао душевну лепоту онаку, каква је његовом срцу највише годила. Тако је у машти стварао идола у коме је оличаво лепоту душе и тела, каква је потребна да створи рај на земљи.

Са таквим створењем он је кад-кад у сновима блудео по цветним пољимо, седео лети у сенци столетних грмова на брегу, мирисао бујне косе, гледао плаве очи, сравњујући их са плаветнилом неба на чистом мајском дану. ·

То му је доста ослабило активиост и вољу ка позитивном раду.

Васпитан је био, као и већина из ондашњих генерација, тако да и не помишљаше никад на дужност према себи; то је сматрао као себичност, које се стидео. Све што ради треба да ради за друге, за општу ствар, за коју је свако пожртвовање једна врста његове дужности као учитеља.

Руковођен тим хтео је да ради и ван школе на умном, моралном и материјалном преображају свога народа. У оно време још не беше у земљорадничком свету покрета задругарског, да би