Учитељ

ОСНОВИ ЗЕМЉОПИСНБ НАСТАВБ ; 37

Ми смо на првом ступњу посматрали најближу околину. То. што смо посматрали треба сада да изразимо и на рељеву. За наше“ прилике најевтиније је рељевно приказивање вршити на песку.

Ја сам са својим ученицима посматрао слив горњег тока Расине по оном реду како. сам раније изложио. То је било једног = дана. Другога дана је сам у сарадњи с ученицима све то израдио на песку. При изради географских објеката на песку — најглавнија је ствар обратити пажњу на размеру.

— Може ли Жељин овде на песку бити тако велики» — питао сам децу. Наравно, да су деца одговорила да не може и Жељин је умањен начињен. Тако је било и са огранцима.

Кад је правилно извршено оријентовање у природи деца лако и на песку постављају посматране објекте. Без мало сваки географски објекат је и по облику слично изражен. Стрму и благу“ падину појединих висова деца су веома лепо и на песку показивала. Гора којом су брегови и брда обрасла обележавана је дрвцима. Путови, пак, овлаш повученом цртом. Села су одређивана гомилицом каменчића.

—- Одакле тече Расина2 питао сам. Деца показују Жељин.

— Шта ће јој, дакле, у Жељину бити»

— Извор!

— Па куда тече Деца показују тачно правац којим тече.

— Како ћемо означити да нам баш туда тече Расинаг — Да. начинимо њено корито! Одговарају. М сада у показаном правцу“ градимо корито. Исто тако поступамо и са другим притокама. Свакој притоци деца су најпре показала место извора и правац тока. Кад изградимо сва корита онда једновремено (из неколико судова) пуштамо у њих воду. Деца посматрају: сливање притока у Расину и појачавање Расине што је даље од извора. На овај начин деца схвадају да величина река и слива зависи од броја притока и величине њихове.

Само на овај начин велим, деца лако схватају значај и обим слива. Обично се мисли да је слив за дечије схватање тежак географски тип.

Кад се овако ради, тешкоће у схватању не може бити.

Изражавањем слива на рељеву (овде на песку) добија се троје:

а) Ученици врше иманентну репетицију пређеног градива изнепосредног посматрања са пуно саморадње.

6) Грађењем географских објеката у песку деца увиђају да