Учитељ

ОСНОВИ ЗЕМЉОПИСНЕ НАСТАВЕ 373

— А ближе ушћу (дебља).

— Од чега то долази На извору има мање воде, а ка ушћу више воде због притока. Због тога је ка ушћу линија дебља.

И положај села на цртежу деца лепо погађају. Само их треба упознати са знацима.

На овоме ступњу треба прећи и остале знаке и за оне објекте које није било могуће непосредно посматрати. Ово неће бити тешко јер ће сад дечија фантезија умети многе празнине попунити.

Са оваквим цртежима добија се двоје:

а) Деца још боље улазе у разумевање географских размера.

6) Да протезање географских објеката може бити и у једној димензији.

С овим ступњем, као што се види, долази се на праг најважнијег дела географске наставе — читања карата. А то је и главни задатак наш. Треба знати да карта за дечије око не сме бити мртва ствар. Карта је књига која се логички чита. Како ће се то по-

стићи казује нам четврти и последњи ступањ у елементарној земљописној настави.

~

М

Карта у неколико одговара цртежу. И на њој су географски: објекти изражени извесним знацима с којима смо децу већ упознали. До душе извесни знаци на мапи друкчији су мало од оних на цртежу. На пример, ми на табли не можемо да јасно представимо раввице и висински облик. На карти је то тачно обележено. Добре карте показују тачно. Добре карте показују тачно висину појединих планина, њихов нагиб као и одговарајућу висину планинских огранака и њихово поступно падање у долине. Ту разлику, дакле, између карте и цртежа није тешко деци објаснити, кад су она довде довољно упућена.

Са цртежа на табли треба апстрахирати један по један знак па га на карти тражити.

— Где је овде Жељинг Деца га по упуту налазе.

— А каква је ова плава крива линија» Деца знају да Расина тече са Жељина па лако погађају да је то Расина.

Пошто утврдимо положај Расине на карти онда се дуже задржимо на висинском облику тога краја. Овде их упознајемо са бојом, којом се обележавају висови.