Учитељ

390 УЧИТЕЉ

висити ни од чије ообре воље, и да не може бити повод жалбама. Не треба чекати жалбу управитеља школског, па да се види како општина одговара овој својој дужности. Треба пронаћи пута и начина па да се по службеној дужности то види и предузимају мере за поправку, а не тражити у закону управитељеве жалбе, а тиме и завађати управитеље, јер је то за управитеље врло незгодно и за школу пре, јер се после удари у инат.

И поред тако слабих одредаба законских могло се и до сад много више урадити за школско издржавање, јер од људи све зависи. Кад би министарство бар два пут годишње потражило по„датке о школском издржавању од председника окружних школских одбора и то податке, које би срески начелници при ревизији "општина лично исписали из општинских књига, само то било би већ довољно, да се општине покрену на тачније издржавање. У "много случајева не би требала саслушања ни казне, људи би видели, да власти саме по дужности воде бригу о томе, па би били уреднији. Окружне и среске старешине саме по својој иницијативи никад, или врло ретко, што чине за школско издржавање, а то би "требало да чине, и као пријатељи школе и као старешине. Зашто да и они не знају каквих има школа у њиховом реонуг А они ретко кад и уђу у њих. Том приликом прекорети па и запретити за неуредност. А нарочито сад то треба да чине, те да виде како општински судови врше онај члан закона о општинама баш у по"гледу издржавања школа.

Што су наше отштине тако неактивне у школ. издржавању тима више узрока. Небрига и неразумевање општинских часника на првом је месту, али није то једини узрок. Наше општине су тако разнолике у финансијској моћи, да се све врсте овде не могу побројати. Има доста општина са сигурним и обилним приходима а тима их таквих, чији приходи — иначе крупни и обилни — не улазе "у касу, већ су само у буџету за то, да се испуни законска форма. Такви формални приходи коче напредак целој општини па и школи. Негде је сигуран општински прирез, имућство приближно једнако, па сви плаћају, док у многим општинама општински прирез није могуће покупити. Познато је, да је све више сеоског пролетаријата, прирез се разре њима, али они не плаћају ни пореза још мање прирез општини. Што је више тог елемента, то су општински приходи све мањи. и кметови знајући то, првенствено узимају своје плате, а школи што остане, и одговарају: „право је и школско да пропадне а не само општинско“. Зато школи остаје