Учитељ

ВАНРЕДНА УЧИТЕЉСКА СКУПШТИНА 393

Као сасвим обична ствар посматра се огромна и несразмерна оскудица у школама и учитељима. И, место радикалних рефорама, помоћу којих би добили бар приближно довољан број народних учитеља и школа, оскудица у учитељима подмирује се често бившим људима, талогом друштвеним, коме је учитељевање можда последња станица у животу, и тиме се с углед народне школе и учитеља потпуно докусурује.

Па не само да се ништа није учинило за појачањем кадра учитељског. него је се многим поступцима од стране државе радило да се морална снага, љубав и одушевљење према позиву, код учитеља расхлади, ослаби; као да је држава, у новој ери политичког живота, нарочито радила да онај стари идеализам код учитеља уништи, да нам целу прошлост учини илузорном, бесмисленом. Код старе гарде учитељске, због свега тога наступили су моменти највећег разочарења и према људима и према времену. Код тих је људи сломљен, увређен стари понос стечен годинама борбе и племенита рада. Већина је учитеља била поносна том прошлошћу, која преставља једну сјајну периоду нашег живота, један светао пример служења своме уверењу и рада на општем добру. Да беше макар у новом добу кога, да ода бар морално признање и призна оно место части учитељима, које су заслужили, па би и у том било бар каква успеха. Али место свега тога наступише разна вређања и потцењивања учитеља, отимања њихових законитих права ит.д. Иза периода гањања у прошлости, дође ера багателисања и презрења у садашњости. Као награда и признање демократије према апостолима својих идеја и носиоцима прогреса у народу, дошло је у материјалном погледу смањивање плате учитељима, давање већини учитеља мање награде но што је била пре 30 година, а у моралном — чл. 32, један нечовечан атак на слободу савести и исказивање уверења.

Учитељи су у материјалном погледу доведени до ивице пропасти, дотерани да постепено умиру од глади. И ми питамо: може ли, у маси простог народа, имати аушоришеша и снаге за рад човек, који сиротињом својом изазива сажаљење код сељака, а код неких подсмех и багателисање. Ми овде истичемо само факат: да је учитељу сада за првих 20 година службе плата мања но што је била кад год, пре 30 год., кад су животне потребе, сви знамо, биле далеко јефтиније. Како до 20 године велики број учитеља или изумире, или се разбегне из ове тешке и незахвалне службе, у којој се више мучи него живи, то и сувише незнатан број остаје оних,

УЧИТЕЉ 26