Учитељ

СА МЕЂУНАРОДНЕ ХИГИЈЕНСКЕ ИЗЛОЖБЕ У ДРЕЗДИ 596

· којим су уставна права учитељима одузета. Ово је било довољно да се идеалистичкој акцији учитељској у вођењу политике учини једном за свагда крај и да они једном почну људе и прилике ценити по њиховој правој вредности, сматрајући их за онакве какви у ствари јесу. Тај поступак извесних људи, у које су се учитељи заклињали, али код којих су, како изгледа, „чојство“ и благодарност непознате биљке и који у погледу слободе другом ускраћују оно, што допуштају себи, — поступак њихов, велим, био је довољан да учитељи одсада буду слободнији од предрасуда и објективнији у оце- | њивању појединих људи и њихова рада, да одсад потпуно солидарно војују за остварење својих просветних уверења и да своју политичку акцију саображавају томе циљу с тврдим уверењем да ће и себи и народу тиме најбоље користити. О срествима и начинима ове акције било је на Ванредној Учитељској Скупштини доста говора. Ма

У овоме кратком чланчићу разуме се да није исцрпно насликано тешко стање школе и учитеља; али мислимо да је и оволико било довољно да покаже да је било стварних побуда и оправданих разлога незадовољству учитеља, које је на ономадашњој учитељској скупштини избило. Оним политичким групама, које државом управљају, дужност је да овом несном стању у просвети, које до-_ бру народном не води, извођењем потребних рефорама учине крај, а да тиме учине и правду учитељима, ако не рада самих учитеља, оно ради напретка народне просвете, која је темељ демократије и будућности њене, темељ напредног самоуправног живота народног, за који се годинама с пожртвовањем борисмо и на који толике лепе наде полагасмо.

Глас наш био је отворен и искрен и као таквог га треба примити и разумети. |

'Рг Антић.

СА МПЕЂУНАРОДНЕ ХАГАЈЕНСКЕ. ИЗЛОНБЕ Ј ДРЕЗДА.

Најзанимљивији и најинструктивнији објекат на целој хигијенској изложби у Дрезди био је павиљон, који је носио гордо тиме „Човек“. Према мишљењу свих посетилаца изложбе тај је павиљон однео победу; да би њега разгледао појурио је свет са свих «страна и даљине као оно некада у Јерусалим на Христов Гроб.

265