Учитељ

398 УЧИ ЈЕ Љ

Неколико графичких слика доказују нам, да рад ниједном човеку не само није шкодљив, већ да здравље човеково од рада и зависи. Из тих таблица видимо, да су људи, који раде здравији, да дуже живе и да им је пород здравији. Изгледа невероватно али је истинито, да рентијери, нерадници, краће живе, да више болују и да им је пород лошији од радничкога. Рада се, дакле, не само не треба бојати, већ је он за здравље потребан; само, свакако неопходно је потребно постарати се да радионице и рад одговарају хигијенским захтевима. У | „Нар. Слобода“.

Мих. М. Стевановић.

ЕНСКЈРЗИЈА. СРСКИХ УЧИТЕЉА У РЈОЈУ.

(НАСТАВАК)

М. Москва. ;

Пре поласка из Петрограда јавили смо се брзојавом г. Гучкову московском градоначелнику. Кад смо 25. августа у 6 и по часова у вече стигли у Моску, на станици нас је дочекао један чиновник московске градске управе, нашао нам кола, упутио насу стан, који нам је општина припремила, и одмах се уклонио, пошто нам је казао адресу: Арбат, Николска улица бр. 16. Дошав тамо, после дуге вожње кроз Москву, ми смо били непријатно изненађени нашим одређеним станом. То је био општински азил за сиротињу и путнике, једна стара, опала и трошна, једноспратна зграда, већ пуна гостију. Било је само две ниске ненамештене собе са креветима, у којима су биле сламњаче, — и ништа више! Почели смо се бунити и тражити адресе хотела и пансионата, јер У азилу нисмо никако хтели остати. Протекао је читав час док смо се саветовали, док смо тражили телефоном преноћиште, и док смо, уз припомоћ неких студената, успели да нам дође ради објашњења један од инспектора гимназије, који нам је одмах објаснио у чему је неспоразум, грохотом се насмејавши нашем незавидном положају.

Ево, шта је било! У Петрограду смо, остали за четири а не пет дана као што смо Русе раније известили. Због тога су насу Москви један дан доцније очекивали. Не знајући да је нама, по наредби руског министарства просвете, одређен стан још раније, и