Учитељ

ПРОСВЕТА У СРПСТВУ И СЛОВЕНСТВУ 411

ције. Има пуно прилика и начина да се поради на културном препорођају масе народне. Али према нашим приликама, према стању у коме се сада налази наш народ, неодољива је употреба уношење у масу народну корисних поука и упустава за живот и рад.

У нас је све до сада било потиснуто у позадину питање о васпитању и култивисању женскога света на селу. А то значи, да је кућа нашега сељака остављена да живи на традицији.

Филозофија нашега народа изрекла је: „Не стоји кућа на земљи него на жени!“ Тако и јесте. Жена је у кући најмоћнији и најглавнији чинилац. Од ње зависи хоће ли кућа цветати и напредовати, или ће опадати и пропадати. Од просвећености женине зависи и њено дејство на све послове у кући и породици. Васпитати и образовати жену значи препородити кућу, уздићи породицу на достојну културну висину и обезбедити своме народу будућност.

Али као да наш женски свет на селу најгоре, за сада, стоји са економисањем и готовљењем људске хране. У ономе, што је најглавније код једнога народа, ми стојимо најтраљавије.

Осећај дужности гони свакога иоле просвећенијега сина наше земље да поведе озбиљну реч о овоме важноме народном питању. Нашега сељака не смемо оставити и даље у царству мрака и неразумна рада, њега треба уздићи, просветити, да мудро и продуктивно послужи кући, друштву и отаџбини. А то ће се постићи, ако се у првом реду просвети најглавнији чинилац у кући — жена. Жену треба култивисати и спремити, да у кући и породици одговори захтевима данашњега савршенога живота и културнога доба. Тога ради, за сада су, за нашу сеоску чељад, од неодољиве потребе школе за сеоске домаћице. Ове би школе требало у што већем броју организовати и примерно уредити. Резултати би рада у овим школама били за дивљење. За данас су ове школе најбоље уређене у Чешкој и Моравској, па онда у Данској. Ове су школе у Чешкој и Моравској однеле националну победу у борби између Чеха и Немаца. Примером ових културних народа треба и ми да пођемо. Да нам је то, пак, у данашње време једна од најважнијих народних потреба доказ је то, што се питање о школама за сеоске домаћице јавља готово истовремено у свима крајевима наше уже отаџбине. Друштво за Чување Народног Здравља, са своје две оваке школе, које отвара сваке године, не зна коме ће крају пре да се одазове. А да је оно слабо и немоћно да подмири ту потребу не треба ни доказивати. За то се оно обраћа министарству про-

27,