Учитељ

632 | ; У ши ЕЈ

Ја морам бежати из ове службе. Учинио сам већ шта треба. Ја ћу престати да будем човек. Постаћу машина, која ће по туђој вољи радити, али коју ће газде бар савесно подмазивати и ЧИСТИТИ..

Ја ћу бити боље плаћен, моћи ћу да живим. А ти, драги мој Љубиша, шта ли ти мислиш. Ја се не усуђујем тебе саветовати, али те молим, пиши ми шта смераш, ако ником другом нећеш, а ти се повери твоме искреном

Срејп.

После два месеца Љубиша је читао указ, којим се Сретен. Павић учитељ постављен за писара среза Баје

Драги мој Срејо, лисао му је Љубиша. Из указа видим, да си постављен за полициског писара. Знам да си ти срећан, мило ми је и честитам ти од срца.

Ја тако не би могао, а не бих ни хтео, па шта мислим на крају, можда ћеш упитати >

Исто оно што и у почетку. Првога дана почео сам живот са мучном борбом, борбом за себе, борбом за своје и борбом за школу.

Ја сам, драги Срејо, слаб и нејак за ову борбу, али сам је примио, па ћу у њој до краја и остати.

Да ти описујем све своје недаће, које се с дана на дан гомилају, нећу, јер знам да ме волиш и да бих ти тим тужним описивањем, ма и за тренутак срећу помутио.

Знај само то, да саму борбу запливао, да сам скоро на то и поносит, ваљда зато, што сам слаб. Знај, да ћу се до краја 6орити; но то неће дуго трајати. Свршиће се врло скоро. Мој ће живот у тој борби брзо ишчезнути — управо угасине бе ~ не" чујно — нестаће га.

Рећи ће се само: Још један бедан и чемеран живот мање. То ће бити мој посмртни говор.

А ти» Ти ћеш бити сретан и задовољан! Па ако! Живи и уживај твоме Љубиши.

30-Х1-1912. године

Милутовац. Мих. Ђ. Кујунџић,