Учитељ

ПЕДАГОШКИ ГЛАСНИК 859

И у Паризу образована је лига моралног васпитања, на челу које стоје најугледнији политички. редници, без обзира на религиозне вероисповести. Циљ лиге. је: ширење таквих принципа морала, чију ће потребу за нравствену културу сви признати; усавршавање моралног васпитања; улевати ђацима стрпељивост, уважавање туђег мишљења и убеђења. Лига има у виду читав крсташки рат против пијанства и порнографије; организацију продужних школа за подмладак; преображај занатлијских ученика и т.д. Лига позива католике и слободоумне људе да прекрате: грађанску војну односно школе и цркве, и да на делу остваре ону слободу савести, која лежи у основи републиканских принципа.

ПЕДАГОШКИ ГЛАСНИК. =.

ФРАНЦУСКА.

Странци у француским универзитетима. Долазак странаца у француске универзитете сваке године је знатно све већи. 1900. год. њих је било само 1770, а пр. шк. године (1910). било је 5800, и то само уписаних. Ако се урачунају и они што долазе на летње курсеве, за време ферија, курсеве СоПесе де Егапсе, и др., или слушају предавања у специјалним школама, онда ће број странаца у пр. шк. години бити 10.000.

Странци студирају у Паризу, Нансију, Монпељеу и Греноблу.

По народности највише има Руса, па Немаца, за тим из Аустро-Угарске, Уједињених Амер. Држава, Румуна, Срба, Грка и турских поданика.

У немачке универзитете већ није тако велика навала странаца. Тако 1909. године њих је било у Берлину 3326, а пр. 1910. године било их је 3525. Тек, у току последњих 8 година овај се број мало увећао.

Француски универзитети више привлаче странце што имају аутономију, што је наука у њима слободна. Сад и Немци почињу чинити те уступке и те олакшице за учење.

Школовање одраслих. Главни инспектор народног образовања у свом извештају министарству просвете за прошлу (1910./11. шк. годину износи ове податке).

Курсева за учење одраслих било је 51.925, од њих 20.723 били су за девојчице. Ове курсеве посјећивало је свега 620.000ђака оба пола, а има 4 милијуна таквих, који би требало да продуже и допуне своје образовање.

Услед тога истакнуто је питање о обавезном учењу ове младежи. Место што би завршили своје школовање у 13. години, дужни су продужити га, у ово критично доба, до свога пуног пораста. Истина, обавезност није у карактеру Француза, као што. то практика показује и у основној школи, али сам живот тражи. предузеће одважних мера. |