Учитељ

796 У ИЉА ВЈЊ

краће, јер се оне могу тако развући, да се не могу ни разумети ни научити, као што су садањи уџбеници за историју. Из њих не можете видети шта је главно код Немање, шта код Душана а ште код Лазара и због чега су ова шри владаоца најзнатнија у старој српској држави. Је ли онда за чудо, што деца не знају с ким треба. да се поносе а кога опет да жале

А закон предвиђа и општу историју!...

4., Земљопис.

Земљописној настави циљ је: познавање своје Отаџбине уже и шире и буђење љубави према њој.

„Овај предмет у васпитној настави омладине има врло великог значаја. Тај је значај разноврстан. Географија развија код ученика. памћење (меморију), машту (фантазију), моћ размишљања и расуђивања, па и морална својства.

„Од свега овога код нас је географска настава сведена само. на моћ памћења. Е

„Од толико корисне и лепе поуке ми смо направили право страшпло. Нема беднијег нити досаднијег предмета од земљописа. То је код нас онај предмет што највише убија дечји дух. Тај предмет ствара највећу конфузију у дечјим главама. Земљопис задаје сада учитељу највеће тешкоће и опет сви напори остају без успеха.

Србију је незгодно учити по сливовима због тога што ти сливови нису у нашој земљи цели; што се тако учење не може доследно извести; што им је граница неприметна. Незгодно је по сливовима учити неку земљу и због тога, што се често пута једна обична планина, која чини засебну и лепу целину, мора цепкати на неколико делова и више пута се мора помињати, те се чини да није свуда једна иста. „Рудник је срце Шумадије“, али сето „срце“ мора искидати због сливова Колубаре, Западне и Велике Мораве.

„Географска настава Србије по сливовима је недоследна, фиктивна и конфузна, сумарно речено: много више штетна но корисна.

„Једино је географија завичаја у стању увести ученика у правилно разумевање и корисно служење свих карата целога света. Прва карта која се ученику показује, не сме, по савременој географској дидактици, бити ни планиглоб, ни Европа, ни Србија, ни округ, ни срез у којем је школска општина, то само мора бити карта околине која се на слободном простору може сагледати. Дете треба у исти мах да има пред очима оригинални предео и његову карту, јер само тако моћи ће се у картографским знацима гледати