Учитељ

ЗАНИМЉИВОСТ У НАСТАВИ 771

ономе што им је блиско и познато, што их усхићава и одушевљава и доводи до пријатног узбуђења. А оно, што деца не воле, никад не може на њих утицати дубоко и благотворно. .

Пробудити у деце радосно и трезвено расположење — то је «све. Весело срце прима све што је добро. Но деца у веселом и трезвеном расположењу друкчије и раде, но деца невесела, тужна. забринута; раде продуктивније, брже успешније. Радост и весеље Фу илуг, којим треба преоравати душу дечју, па да постане примљива за све што је добро и плодоносно.

Имајући на уму да је саопштење о практичном раду од много веће користи, но од теорије, ја ћу бити слободан да наведем речи поменутог бременског учитеља Шарелмана, те да се види, како он своје принципе примењује у школи.

Шарелман је издао књигу, коју су написале и илустровале његове ученице не старије од 9—10 година. Та је књига резултат. веома озбиљног и систематског, а при том необично занимљивог веселог рада, и може да послужи као прекрасна илустрација горњег тврђења, да су најбоља, т. ј. најпродуктивнија она предавања којима се деца, при најинтензивнијем раду, највише смеју.

Ево како он прича о постанку ове књиге: „Једног лепог јунског дана уђох у разред и, као и увек, затекох децу у најживљем разговору. Дакле, све сте на скупу, почех ја. После њиховог живахног и веселог одговора приђе ми једна од најмањих девојчица и рече: „Синоћ сам врло доцкан легла да спавам.

— Е да! А зашто тако доцкан>

— Била сам код своје другарице, која је славила рођен дан. '(О како смо се весело играле и у сеници — хладњаку — пиле ч0к«оладу. Тада ми приђоше и друге девојчице, које су биле на тој свечаности, па почеше причати о свему, што се тамо догађало. Ја сам стављао по нека питања и поступно сам се старао да пређемо на општију тему, како би у нашем разговру могле суделовати и друге ученице. Поведе се разговор у опште о светковању рођен дана, и тада сам чуо врло много лепих и паметних напомена и прича о тој теми. Свака се трудила да каже ма шта занимљиво, интересно. Деца ме опколише и њиховим причама и описима не беше краја. Да бих прекинуо разговор, рекох им: „Децо, поред све добре воље немогуће ми је да вас све саслушам, с тога ће најбоље бити да одете на своја места па да напишете све оно, што бисте желели да ми испричате“. Моје су речи наишле на необично громко и ра-

51%