Учитељ

778 УЧИТЕЉ

жине са спољашњим светом(р) — Све то чини скаску незаменљивом за дечје читање.

У исто време, с друге стране, исказују се погледи са свим друкчији. Кажу: да страшне казне и појави осећања освете, који се налазе у скаскама, могу потпомоћи наравствено огрубљење детета; а тенденција ка фантастичном представљању немогућих догађаја, који тамо преовлађују, морају кочити развитак природнонаучног мишљења; даље, указује се још и на то, да услед читања скаска може се појавити излишна нервозност, болешљиво осећање. страха и други ненормални појави,

Да бајке изазивају у деце велики страх ја сам се уверио на свом детету, ђаку 1 раз. Њима је учитељица причала једну од простијих бајака из препоручене књиге „Бајке“, и од тада моје дете не сме да се макне у мрак ни у кући, а дотле је ишло у мрак са свим слободно, чак и на поље. Дечја машта је плаховита и неодређена. И најневиније страшило код деце изазове стварање свакојаких чудовишта. Бајка не треба да буде неприродна, немогућа. Оне морају бити слике које се могу догодити. Читање неприродних бајка користи колико и нама фантастични романи. За то њих ни један озбиљан дечји лист не доноси. Па и сам „Змај“ их је избегавао, а прибегао је баснама, као и Љуба Ненадовић.

Ово друго мишљење (против васпитног значаја скаска) исказано је, измећу осталих, и на конгресу психолога и психијатора 1910. Године у Хесену.

Ова несугласност у питању о васпитном значају сказака, које играју тако важну улогу у школском и домаћем васпитању, може дати овом покушају штетинских учитеља, у случају његовог успеха,

особито велику вредност. По руском, Ђ. С. К.

Више писања мање читања У млађим разредима осн. школе.

Јамачно је сваки од наставника који раде у нижим разредима запазио, да деца у томе добу ретко кад сама и од своје воље хоће да читају какву књигу. Док, напротив, веома се радо баве. писањем или „штампањем“ слова. А то је и сасвим природно. Читање је у то доба за свако дете нешто апстрактније од писања. За свако мање дете просто је немогућно да има какав већи интерес при читању, искључиво ради самога читања. Напротив, сасвим је то друкчије при писању, јер деца не пишу само ради тога да