Учитељ

ОПШТА ПЕДАГОГИКА | 423.

~ =

очигледну наставу, морају прво бити способни да разумеју осећања мотиве и радње других људи т.ј. они се морају пренети у унутрашњост других. Али васпитаници немају таквих способности, ако се оне не би развиле; оне се и не могу развити таквим слабим утисцима од стране наставног градива, него само употребом своје снаге, својим радњама и искуством бола и задовољства. Јер ови фактори, а не они за проширавање „круга мисли“ утичу јако на психофизичко биће човеково и преображавају га из основа, пошто су једино они способни, да све душевне и телесне радње ставе у покрет и да проузрокују јака осећања.

Из наведених се разлога види да је становиште нетачно. Посматрајмо сада становиште експерименталне педагогике.

Дакле. Хербартовци полазе од средстава која шире круг мисли и буде моралну увиђавност, експериментална педагогика полази, у основи узето, од вежбања. Њен васпитни циљ носи на себи више социјално-утилитаристички карактер, кога би они хтели да постигну вежбањем тела т.ј. непосредним утицањем на вољу „као такву.“ Непосредно образовање воље могуће је, ако се утиче на сензоријалне и асоцијативне сфере коре великога мозга, којој иду паралелно душевни процеси. Претпоставља се дакле, ла оним чврстим асоцијацијама ћелица коре великога мозга, које се „стварају моторским радњама и вежбањем, морају одговарати сталне вољне радње. Воља се управља према социјалним принципима, а то су принципи на које треба упутити васпитанике. Очигледна су средства за то: пример, као најважније средство, затим казна и награда у најширем смислу. Пример утиче директно на вољу, казна и награда на директно стварање осећања бола и задовољства. Казна и награда очигледно показују, да они васпитаници који се не управљају, или неће да се управљају, по постојећим начинима и правилима, морају за то да искусе извесне последице, чиме се утиче на њихову вољу и иста се упућује у један правац. Ако изближе испитамо ово становиште увидећемо да је оно неоправдано, специјално у погледу образовања моралне воље. Не треба порицати да се вежбањем и непосредним утицањем на васпитанике може да модифицира човеково биће и његовој вољи да један одређени правац, али таква средства воде како к ономе што је морално тако и ономе што је неморално. Овде се не пита да ли "та средства као таква могу да утичу, већ се овде намеће важније питање: куда треба ићи и да ли свака таква воља, која се управља "према друштвеним принципима мора увек бити морална> Негати-