Учитељ

432 УЧИТЕЉ

4. јер су представе говорних покрета нејасне и не иду паралелно са сликама написаних речи.

Већ одавно је синтетичкој методи стављена на супрот аналитичка метода, и премда је новија психологија овој дала за право посведочила, да ми у ствари не читамо слова, него целе написане речи, ипак се све до сада веровало, да се мора остати код синтетичке метода. Признаје се да аналитичка метода брже доводи до читања, али јој се приговара, да не доводи елементе писма до потпуне јасности, и даје површно, нагађајуће читање. Али тачна аперцепција не зависи од крајње потпуног схватања елемената. Ми нпр. течно читамо и немачко штампано писмо, а немамо потпуно јасне представе појединих слова. Ако покушамо да си тачно предочимо велико, штампано немачко 6, или покушамо неко штампано слово да нацртамо напамет, ми Немо опазити да имамо врло несигурну слику иначе тако познатих слова. Целине ми можемо научити само вежбањем у посматрању целина, а не издвојених елемената. Ми се можемо целог живота вежбати нпр. у цртању елемената свих фигура: линија, лукова, углова, а да тим ни за длаку не будемо ближе схватању једне састављене слике нпр. слике човека. Ми ћемо нагађајући читати све дотле, док је количина аперцепције, која се налази иза написаних речи, незнатна, а све сигурније што је ова већа.

Међутим све данашње аналитичке методе чине исту погрешку као и синтетичке, што превремено теже да читање вежу за говор, као да је читање на глас искључиви циљ, те реди тога напуштају везу између написаних речи и њиховог значења (садржине).

Затим се мисли, да се не може учити читање без писања. Чак су неки истицали писање пре читања. Тако је мислио Гразер, а још и године 1904 тајни државни и школски саветник Тодор Хауфе, да се писање мора учити пре читања, јер је и човечанство морало најпре да пише, па тек онда је могло да чита. Ево, како се једна мала погрешка у мишљењу повлачила кроз цело столеће! Зар није и први писар морао најпре знати шта пише» Пре но што је представљене знаке написао, он их је разумео, он их је ма гле читао, и где друго већ у великој књизи природе, из које црпемо све што имамо. Стога је прво писмо и било сликовано, и човек је морао предмете најпре схватити, па тек онда је могао исписивати њихове слике. Никад ништа није изашло из човека, а да није раније кроз чула ушло; никад ми нећемо из њега нешто изазвати, што није раније примећено, што још није схваћено. Нема представљања без опажања! Никад метода читања писањем, увек метода писања читањем !