Учитељ

УЧИТЕЉЕВ ВАНШКОЛСКИ РАД | 451

него што је то иначе чинила, па то није учинила, и ако су јој извесни моменти у животу императивно налагали да то чини.

Први такав моменат био је распад породичних задруга. Живећи под окриљем и заштитом породичне задруге, сељак се није осећао толико недовољан сам себи, као што се такав осетио, кад. је изашао из породичне задруге: неупућен ненаучен, неспреман за ·многоструке послове, неразвијен и у опште неспособан за нов инокосан живот. Тада је држава дужна била да му изађе у сусрет са већом дозом просвете, и оспособи за тај нов и тежи живот. Али она то није учинила. Статистика сведочи да она у тим приликама ништа више није пружала народу, у погледу његовог просвећивања, него што је дотле чинила. 6

Други моменат био је демократизација народа. А то је оно доба кад се у народу почела да буди политичка свест, кад је народ почео да одбацује туторство и власт мањине над собом и почео да управља сам собом, кад је дакле народ почео да се демократизује, држава је била дужна да га за тако високе и нове дужности боље спреми и просвети. Она ни тада није ништа ново додала у погледу народног просвећивања, него што је дотле чинила. Последице таквога немара осетиле би се брзо у животу новог политичког устројства народног, где је непросвећеност народна у свима самоуправним установама избијала на површину, као највећи камен спотицања.

Тек од анексије Босне и Херцеговине, кад је српски народ њоме стављен био у положај такав као некада Мзраиљски народ пред Црвеним Морем и када је просветно питање постало животно. питање за српски народ, поред приватне иницијативе, јавила се и државна брига за већим и ширим народним просвећивањем. Држава је увидела да она сама не може да изврши цео тај тако велики задатак просвећење народа, већ да то може извршити удружена са приватном иницијативом из народа. И почела је тога ради да призива у помоћ приватну иницијативу да је негује и потпомаже где год може.

Просвећивање народа у ширем смислу, тј. просвећивање ширих слојева народних маса је посао новијега порекла не само. код нас него у целој Европи. До скора се сматрало свуда да је довољно да буду просвећени само они елементи, који управљају народом, а народ да слуша што му се заповеда и да даје што се од њега тражи. Тако до скоро мишљасмо и ми да је довољна зва- | нична Просвета, коју је држава засновала за народ (основне, средње и више школе), тако исто мишљаше и народ, па тако мисли и да-