Учитељ

ПРАКТИЧНЕ ПОУКЕ 459

па би га ипак ми, из стеченог искуства у неколико предругојачили Шо нашем мишљењу: ђаке у основној школи треба пуштати на одмор чешће лети но зими, чешће у млађим разредима но у старијим, чешће у једноразредним школама, но у дворазредним и вишеразредним. При занимљивој настави ђаци старијег разреда могу се, нарочито зими, навићи да одседе у учионици и по сат и по или два часа узастопце. Наравно да за то време дотични наставник "треба да се стара о чистоти ваздуха у учионици и између часова да се ђаци мало одморе од умнога рада вршењем неколико погоддних телесних покрета. Често пуштање деце на одмор оправдано је и потребно само код почетника и у почетку школске године.

Жив. Н. Стефановић, проф. ПОУКЕ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

(наставак)

А. Домаће речи.

1. Сугласник л осшаје непромењен :

а.) на крају речи: 6бе%л (у јужном говору б/%љ; име дрвету), бол, вал (исти корен у глагола ваљаши, завалити, превалшти и именице ваљ), загорел (у јуж. гов. загоријел, Апђгеппеп, оно што загори), кол (коло; у Херцеговини), Момчил, навал, (навала), нд„помбл (на помолу: Кад бисмо набомол Бечу), обил-а-о (обилан, плодан), охол-а-о Ппомол (оно што се помоли, појави), Дребол, Радмил, рал (врста мере; у Хрватској), шопал-а-о, трдпол (од 3 поле; нпр. сукња, поњава и др);

6.) на крају слога (гезр. у унутрашњости Пеј анђелак-анђелка, бесолница (од „безсолница“), белац-белца, биволски-а-о, биволче, бпјелка (== бела кокош; у јуж. говору), болница, ваћел (= убрадач), враголсшво, голцат-а-о, двокрилни-а-о, дебелкоса, делце (од дело), дулац-дулца, ђаволак-ђаволка, ђаволски-а-о, ђаволсшво, ђаволче, ђаволчић, жадлац-жалца (== жаока), жалба, желка (ст. слов. желљвђ, желм), залац-залца (== зао човек, хајдук), захвалан (захвални)-захвална-захвално, захвалност, асполац““сполца (== „као издубљена лопата којом се пљуска вода из лађе“), јелша, (== јоха, јова; у сев. Хрватској), јелшов-а-о (= јохов, јовов), „калац-калца (== млада трава), козалац (козлац)-козалца (1. „У

30%