Учитељ

479 | У чи РЈ -

Србима-свецима. Све је то објашњено и српским текстом, тако ла ученик постепено упоређујући оба текста, а тога мора бити, уђе у словенско читање с доста разумевања.

Досада савладано довољно му је да пређе на читање апо-

стола, Христових прича (које иначе деца уче у Н. Хришћ.), псалма Давидових, мудрих речи апостолских, одељака из живота Исуса Христа и др. Свуда је и испод овог текста дато деци објашњење о речима за које се држало да деца нису савладала. И тако деца могу најпре уз припомоћ учитељеву и малог речника испод текста разумети цео смисао прочитаног чланка; доцније моћи ће и сама.

Озбиљне замерке које би се могле учинити књизи г. Станишића те су, што је доста опширна, с обзиром на мало времена које би учитељ имао за рад на слов. читању, и што обилују многим погрешкама у штампаном тексту чему је узрок сигурно тај што се писац служио некритичним словенским текстовима.

Па ипак књигу г. Станишића требало би опробати на пракси, јер се само на тај начин може оценити употребљивост и ваљаност књига.

Техничка израда могла је бити боља.

БЕОГРАД. ' Ва. К. П.

Стенли Хол. Сабранје статен по педогогли и педагогињ „Ду-

шевнаа жизнелђтеи.“ Библротека педагогическои психологи подђ

радакшен Н. Д. Вмноградова и А. А. Грамбака. Москва 1912. год. Стр. 444. Ц. 2 р. 50 коп.

Ко год прати педагошку и психолошку литературу зна за име чувенога американског педагога Стенли Хола, негдашњег ђака Вунтовог, а сада доживотног ректора и професора психологије и педагогије у Сјатк Џтуегоцу. .

У именовани зборник унесени су ранији пишчеви чланци у

којима је амерички психолог само нагласио главне задатке научне

педагогије, објашњавајући њену разлику од пређашње, која је мало.

водила рачуна о дечјој природи. Но писац јд пошао даље: пола. зећи од својих основних научних поставака, он дубље загледа у саму структуру школскога посла, у животне основе школине, напомињући чак њене идеалне преспективе. Ту се види карактерна црта у психологији Американца: он не улази само у теориска стварања, њега интересује савремена школа, коју и тежи да реформише. У тим чланцима читалац ће наћи топлу проповед реалне наставе, која је постројена на правилном поимању интереса ученика, на свестраном развићу њихових моћи, при паметном трошењу истих и природној узајамности умног и физичког рада. Хол овде показује, у какав се тежак и радостан посао може икокренути школски посао, кад се у темељ његов ставе сопствена испитивања ђака, њихови самостални захтеви у налажењу природних закона: тада школа постаје права лабораторија живота, напајајући се научним

оку