Учитељ

УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ ; 493

«своје просвешне полишике. Своје тврђење поткрепљује несумњивим подацима, који тврде, да је се у нас у томе погледу ишло стално уназад. На челу наших школа и просвете, нарочито у прошлости, улазили су људи, који су школе и просвету третирали као ситну ствар, а и као последицу извесних политичких зала. Да би школа могла напредовати, пре свега је потребно да је просветна централа на своме месту и у реду.

Друга једна, врло важна ствар, о којој је код нас и сувише непозвато говорено, то је питање о задатку основне школе. У последње време, задатак и основне школе врло рђаво илуструје, прилично елементарним психолошким и педагошким начелима. Тражња, да основна школа спрема за целокупан живот, његову практичну страну, јесте апсурд. /Трво треба да се развије душа у дешета, Тим поступањем оспособљава се за културни живот. Начело је: да развије Прво душевне способности да резултира не само ум но и вољу.

· Књижица о учит. питању, коју је издало Учит. Удружење, има разне погледе на ту ствар. Задржава се на гледишту Боре Младеновића, који вели: да се сви друштвени редови буне против данашњих школа, јер не дају довољно писмености и не одговарају потребама нашега народа.

Г. Јовановић, мисли да није право окривљавати некога који није крив. Што наш народ није довољно писмен нису криве наше школе, овакве какве су данас, већ је криво све оно што је око те данашње школе.

Уверен је, да је мишљење, да је круна основне наставе писменост, у основи погрешно. |

Основна настава није за то да помери већи број писмених, већ је за ону ширу писменост, да развије, душевне, моралне моћи · и вољу. Број такве писмености и у опште у нас је такав, да иза нас стоји још само Турска. Овако бедном темпу напредовања наше просвете главни узрок немања просветне политике. Ту треба држава да се осети као организација, која треба да има плана за рад. Али, када држава тражи од својих поданика да своју децу школују обавезно, она не сме те своје тражење да гази, што је овде случај. Обавезно школовање, прво је државно питање, па тек свих других. Држава је издала распис, којим је допустила да се школа не мора посећивати. Као пример, изводи распис о замењивању новчане казне, затвором. Врхунац немања просветне политике огледа се у примерима, да села Шалинац и Кулич, на 8. км. од Смедерева, све до данас нису имала школе. Село Пиносава, које се види са каова Министарства Просвете, не припада ни једној школској општини. _

Поређујући број становника са бројем ђака по учит. школама утврђује несразмеру на штету просвете.

Као несумљиво важну појаву, истиче број застареле деце у есновним школама.

Верује да наш учитељски рад, има способности да изврши