Учитељ

ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ, 605

«српским плуговима. Нека нам место земљаних хумки буду споменици српско жито и српска трава, што ће на нашим гробовима до века расти и цветати. Све што ми од вас тражимо то је, да не заборавите нашу нејач која су иза нас остала, која су у нама свога хранитеља изгубила. Место нас будите ви нашој нејачи хранитељ. Место нас спремите ви нашу децу за браниоце Отаџбине, којој ће свакад браниоца требати. То је право и то смо од вас заслужили.

Врли Шапчани! Овај глас, који чујемо, шаљу нам сени наших палих витешких бораца у минулим ратовима и позивају нас да се сетимо њихове сирочади. Ми смо се томе гласу одазвали приредивши ову забаву и у корист Инвалидског Фонда „Свети Ђорђе.“ Ви сте, драги Шапчани, и овом приликом доказали да увек помажете сваку хуману установу. Нека вам је и сада, као и увек од наше стране свесрдна хвала.“

На забави је пало чиста прихода 86790 динара. Од ове суме послато је: Извршном Одбору Инвалидског Фонда „Свети Ђорђе“ 300 динара, Главном Одбору Учитељског Удружења у Београду 300 динара и за зборску касу задржано је 261'90 динара.

Исправка. Уредништво је добило преко суда ову исправку коју пуштамо без коментара.

У јануарској свесци „Учитеља“ од ове године оштампано је моје писмо, које је пропраћено овим речима:

„Извештај Главног Одбора, који је штампан у Годишњаку, а и у новембар„ској свесци „Учитеља“ није потписао ни један члан Главног Одбора, већ је потписат записник седнице, на коме је тај извештај прочитан и примљен. На тој седници је г. Поповић си6 присутан, није одвојио мишљење, нити шта примећавао, па и записник потписао.“ Е

Овај је коментар нетачан. Записник седнице, о којој је овде реч, а у колико се односи на тај извештај, гласи: „Секретар чита извештај о раду Глав. Одбора за 1912—1913 ратну годину, који је он написао за ванредну учитељску ХХХ скупштину. Извештај секретара Ст. Станишића примљен са незнатним изменама.“

Ја сам овај записник потписао. То никад и нигде нисам порицао. Зато свако подметање у овом погледу категорички одбијам од себе. Али је неоспорна истина да на тој седници није прочитан нити је примљен онај део извештаја, који говори о томе: ко иступа а ко остаје у управи Учитељског Удружења. Речи, дакле, о томе није било на тој седници. Ово моје тврђење документоваће сви чланови управе, који су били на тој седници. И то што није прочитано и о чему није ни решавано на тој седници, оштампано је после у извештају који носи и мој потпис али туђом руком стављен. Као часан човек протествовао сам и опет протествујем противу те несолидне радње тим пре, што је у том делу извештаја изнето неверно стање. И сад нека читаоци оцене да ли је часно и каваљерски од онога насртљивца што мучки, иза леђа, узвикује у седници Глав. Одбора да са мном треба за сваки посао тврдити уговор код суда! Мени се чнни, да тај господин, који тако ватрено брани људе, који краду туђе потписе, треба прво да веже и потврди уговор са својом памети.

На основу закона о штампи тражим, да се ова исправка оштампа у првој идућој свесци „Учитеља“.

7. фебруара 1914. г. Јован Поповић Паланка :