Учитељ

ОПШТА ПЕДАГОГИКА ОЈ

Од туда је оно што педагошки законодавац није прописао наставни материјал за конкретне него за појетичне, апстрактне, наставне субјекте и тиме у том погледу све фалсификовао, јер просечни наставни субјекти и њихове духовне особине падају на поље апстракција. ј

Ко није био ученик у савременим, нарочито средњим, школама, нарочито ко није у њима примењивао наставне планове подешене за просечне, али дотле потенцоване наставне субјекте да та просечност у велико надмаша актуелне духовне моћи и најјачих наставних субјеката, тај не може појмити какве муке муче ученици у тим заводима. Све или готово све, малакше тамо под теретом који се на ученике наваљује. Неколико најјачих носе своје бреме без великих тешкоћа, већина средовне снаге под њим се угиба, а мањина, са најмање снаге, пада под тим теретом или у самом почетку или после мучења и трпљења од неколико година.

Такви је фактички поредак ствари нарочито средњих просветних завода у свих културних савремених народа. А сувишно јеи напомињати како је тај поредак веома фаталан по умни развитак човештва. Јер се из тих завода место јаких умних подобности које би се тек по свршетку школовања јавиле у свој својој снази у акцији, добивају индивидуе са потпуно зачмалим умним поддбностима, добијају се изнемогли умни инвалиди са свим неподобни не само да својим умом предњаче нешколованим друштвеним слојевима, него шта више односно истинске умности далеко изостају иза тих слојева. Тако звана интелигенција у свих савремених народа, која се губи у ситницама дневног живота чисто материјалног карактера даје сведочанство за ово што наводимо.

И што је то тако нису одговорни ни родитељи ни учитељи, ни филозофи и научници, ни педагози и законодавци, јер је зло у самој природи ствари, у самој савременој култури која ради брзоги големог умног развића, захтева наставу угомилану с много часова

и наставних научних предмета. А тај опет начин настављања чини _

са свим илузорним падагошко начело по коме се наставни предмети и каквоћом и коликоћом морају подешавати према подобноностима наставних субјеката како би се наставни објекти могли примити и асимиловати. Даља консеквенца овог непријатног наставног поступања истиче се у фаталној промени улога односно школских циљева и средстава.

По природи саме ствари духовни је развитак учеников, или што је свеједно, сам ученик, циљ, а настава и наставници средства