Учитељ

546 УЧИТЕЉ

памет, да у односу са децом треба пазити не само на ступањ њиховог развитка, него и на особености њихове индивидуалности и карактерне обдарености, да васпитни успех зависи од умења побудити у деце духовну саморадњу и од умења користити се таквим природним средством за саморазвиће детета као што је игра. Код. већине учитеља, пак, овако дубоко познавања деце врло је ретко. Напротив, они, тумачећи дечја душевна преживавања по аналогији са својим сопственим, рачунају на пример, да је за децу најпростије оно, што и за њих саме. Отуда читав низ погрешака. Тако, на пример, до наших дана настава цртања вршила се по тако званом геометријском методу, кога је још Русо осудио у Емилу. Он се састојао у томе, што се настава цртања почињала са вежбањем руке у повлачењу црта, линија, геометријских фигура ; затим у прецртавању цртежа делећи цртеже на његове посебне делове, прво се црта рука, очи, нос, ухо, а после цело лице, цела слика. Поступајући тако држали су да дете иде од просшога к сложеноме, од лакшег к шежем, а у ствари су код деце стварали осећање одвратности према послу и ви мало нису развијали посматрачке способности. Учитељи нису примећавали, да је за децу много лакше цртати из природе, или чак по памћењу, него са цртежа, да је лакше цртати цео предмет, него поједине делове, да цртање по памћењу или из природе (природни метод) ствара у деце још код куће огромно задовољство, а у школи под учитељском контролом, кад учитељ исправља цртеже и указује на њихове недостатке, показује се као моћно средство за развиће посматрачке способности, пажње и уопште умних дечјих диспозиција. М напослетку помоћу њега са деца извежбају да рукују плајвазом и чак кичицом (графичка писменост) што пре нису могла постићи са несравњено више труда и времена. И те су се погрешке, условљене недовољним познавањем дечјег душевног живота, на жалост угњездиле и у нашој пе-_ дагошкој пракси. Тако, на пример, по каткад наставу писања почињу од досадних и бесмислених елемената слова: од црта, лукова, кругова, и захтевају од детета савршено неприродну марљивост у извршењу овога посла; наставу читања почињу не од целих речи већ од слогова; језик — не од упознавања са живим разговором или књижевним језиком, већ од анализе речи и реченица граматичких и синтактичких итд., посао који са гледишта одраслих изгледа најпростији, а који је са гледишта дечјег најтежи. (Наставиће се)