Учитељ

578 | УЧИТЕЉ

вац врховни надзор над приватним школама, н због тога не само либерали већ и социјални демократи радо одобравају школски закон холандске владе.

Д.

ДАНСКА

Обавезна настава. Законом од 29. јула 1814. године заведено је обавезно школовање од 6—14 година. Од тога времена и

држава и општине биле су издашније према школи; повећан је

број ђака, учитеља, школских зграда, а и расходи на народно школовање расли су гигантским кораком.

Издаци на школе. Држава је, за последњих 20—30 година, повећала буџет за народно школовање од 3—7 милиона круна, а општине од 8—14 милиона. 1906/7 школске године утрошено па на народне школе 22 милиона круна од којих долази на ПРИ а на општине >.

Колико ко троши на народне аков е — Општине троше по

5,70 круна с главе на главу и то у престоници Копенхагену по 8,

у осталим градовима по 7, а по селима по 5 круна с главе на главу.

Проценаш писмености регрута. Према тако обилатом расходу на народне школе није никакво чудо, што је 1880 године при регрутовању нађено само 0,339, који нису знали читати, а 1,809 који нису умели писати. Данас је тамо неписмени регрут права бела врана.

Школе су конфесионалне. По административном уређењу народне су школе конфесионалне, ма да учитељи-це предају веронауку.

Надзор школски. Непосредан надзор над предавањем веронауке и осталим предметима врши школски одбор, коме је председник месни свештеник, који и врши месну школску ревезију. По

већим градовима сем школског одбора постоји и „директор школе“.

Дирекција народних школа је над школским одборима и налази се у сваком школском округу. Поред других чланова у дирекцији мора бити по један прота, или које друго више црквено лице, које сваке четврте године врши ревизију школа у дотичној области.

Извештај о прегледу школа подноси дирекцији, коме и сад при-

пада. И сами епископи врше ревизију школа.

Постављање учитеља. Од тога „ревизора“ зависи и постављање учитеља. На упражњена учитељска места школски одбор предлаже ревизију три најбоља кандидата од пријављених, а ре-

% ·