Учитељ
дописи : 599
води рачуна о својим специјалним етнографским, економским и дру гим националним приликама. Само се код нас, изгледа, у последње време почело и сувише једнострано да гледа на те прилике. Тврди се да су оне изузетне и да се због тога морају предузимати изузетне мере. А судећи по оном, што је о тим „изузетним мерама“ могло доћи до наших ушију, оне прете да постану права иронија како за педагогику тако и за психологију и модерну науку у оп: ште. Погрешке, које се сада по невољи и у журби лако могу учинити, неће се после моћи с истом лакоћом и поправити. По нашем мишљењу требало би, напротив да баш те изузетне прилике буду повод за једну коректну реформу народне школе у емислу савремене науке и народних потреба. А така се реформа не може извести без знатног увећавања просветног буџета. То треба једном питање да је јасно нашим законодавцима. Сваки покушај да се учини корак унапред, али без већих новчаних издатака значи само да се тај напредак искрено не жели. Тек кад се просветни буџет буде правио према потребама народним (а не да се народне потребе редуцирају према буџету), онда ће се моћи рационално решити и питања, која су код нас увек на дневном реду, као што су питања о оскудици у учитељима, у школама, о њиховом рђавом издржавању итд. Једно поређење показаће нам најбоље истинитост ових речи. Познато је да се Швајцарска у погледу свога школетва може такмичити са најнапреднијим и највећим данашњим државама. Али та земља, која је по пространству мања од Србије пре рата, а по ствновништву једва за милион већа, издала је на школе само у години 1912. округло 95,000.000 динара. Баш и кад имамо на уму да економска снага швајцарског народа као и прилике у којима се он развија, нису ни изблиза идентичне са српским ипак нам ова цифра врло очигледно говори да Швајцарци разумеју значај школе и начин како се она једино може унапредити и то тако да иде упоредо са развијањем народних потреба. Јер још у 1886. год. издала је Швајцарска на школе укупно само 28,20 милиона. За две и пб деценије укупни издаци на школе порасли су за 67 милиона округло, дакле више него утростручили се Али се зато земља
данас може поносити својим здравим, модерним, практичним школским системом. Основна школа заузима у том систему достојно
место. Спољну страну њеног уређења ми смо, у неким је то поред велике разноликости кантоналних уређења било могућно за једну
1 Опширније о томе у мојем чланку „Основна настава у Швајцарској“ („Просв. Гласник“, јануар 1913.).