Учитељ

18. Учитељ

који су могући, који чак представљају извесне сличности и догађаје са нашим случајевима, осећајима, са нашим авантурама.

Али кад би се деци испричао или прочитао какав роман Буржеа, Толстоја или Горког, то би им било. досадно јер догађаји, осећаји, идеје и рад личности у романима ових великих аутора за њихов начин разумевања су врло чудновати и индеферентни њиховом интересу. Да некакав човек изневерава своју жену и обратно; да је вара на овај или онај начин; да обоје имају тајне љубавне састанке; да муж открива неверност своје жене; да је убија и стиче грижу савести и т. д. — све те ствари дете није никад видело, у њима никад није учествовало нити може учествовати и оне му изгледају апсолутно глупе и без икаквог . интереса. Међутим догађаји из „Снежане“ и „Пепељуге“ много су му вернији и безгранично допадљивији.

ж

Када смо видели да басне чине на децу много друкчији утисак од онога, што ми верујемо, остаје нам да решимо једно друго питање: треба ли и даље причати деци басне или не; треба ли дозволити да се њихов разум богати овим фантастичним елементима лишеним сваког основа или би боље било да се потпомаже и поправља ова природна тенденција њиховога духа, него уливајући му још више у главу о томе. Али о овом питању треба упитати педагоге, који могу дати тачније одговоре од психолога. ја истина немам довољно педагошких појмова и на ову ствар гледам емпирички, али једно од правила живота, које би желела да остварим код свога детета, јесте: да му створим што више уживања и радости и да му ни по коју цену не ускратим оно тако наивно и дубоко задовољство у баснама па и кад би моје дете за неколико година више веровало у аутентичност „Мачка у чизмама“ или „Графа Карабаса“ него у аутентичност римских императора или ломбардијских краљева, па