Учитељ

74 _" Учитељ

рити. философију нове будућности. У прилог тога и велики

философ Штумпф очекује велику философску личност, која ће у себи потпуно помирити и повезати нову психологију са фи-

лософијом и мисли, да ће ту велику и нову синтезу избацити

првенствено немачка културна средина. Но и поред свих тих "међусобних борби разних философских праваца, ми морамо са задовољством да констатујемо : да философија ипак и данас у

читавом културном свету врши са највећим напором ону функ—

цију и заузима оно место што је и чини једном од највиших компонената душевне културе. Ко жели пак да се са тим функцијама боље упозна тај треба да прочита ову Дворинковићеву

књигу, а нарочито у ово доба наше литерарне декаденције,

када су многи интелектуалци оставили своју професију и појурили на поље политике, да тамо у друштву разних ћифта и спекуланата утроше своју енергију. Браничево. Зора Р. Стефановић. · Милан Шевић: Српска Граматика. Примери. — Правила. — Вежбање. За ниже разреде средњих школа. Први део Београд. 1920. Издање књижарнице Рајковића и Ћуковића. Цена 2 Г. Шевић, чије су читанке својом првом појавом учиниле известан напредак у настави матерњег језика, у оно доба, кад су наши уџбеници за средње школе били монополисани и стварали застој у педагошкој литератури, јавио се сада са својом Граматиком. Не упуштајући се ју оцену научне вредности ове књиге ми можемо констатовати да се она на први

мах, разгледавши је површно, разликује од досадашњих Гра-– матика- извесном савршенијом методичком обрадом. Ну, и нај-

боље обрађен уџбеник ако се сматра да је он главно у на-

стави, одвешће на странлутицу ако се не буде стало на гледиште у настави језика, да је главно учити језик, а Граматика.

да у буде средство које има да доведе ученика до циља, до знања језика. Метод је у овој Граматици индуктивно-дедуктиван. Анализом језика долази се до сазнања језичних појава и

функција и то се после на подесном штиву проналази и апер-

ципује тако да се оно што ученик научи и што има да при-.

мењује у писменим задацима и у практичном говору не на-

меће силом, не бива механички, већ је то производ психо-

· лошких процеса, који су претходили изученоме.