Учитељ

216 А Учитељ

ских способних за наставу, било је писмених 8,660.167 а неписмених 6,378.780. Као што се види број неписмених много је већи код женског него код мушког пола.

Статистика нам даје и ове интересантне податке: ни једно дете испод 4 године није знало читати али је било 4.725 мушких и 4891 женских између 4и5 година, који су знали читали и 24.628 мушких и 23.349 женских између 5 и 6 године, који су знали читати. На против на 227 стогодишњака само њих 13 мушких и 22 женске знали су читати.

Борба против аналфабетизма у Италији врло је енергична али без великих ресултата, поштб Влада неће да стане на економско гледиште: да само са побољшањем економских прилика, које су тамо страшне, може да се побољша и писменост. У том погледу у последње време чини се врло различити предлози али је најинтересантнији онај, који тражи општу мобилизацију неписмених,

Е .

Додатак на скупоћу. — Законом од 26 децембра 1920 године одређен је додатак на скупоћу пензионисаним учитељима, учитељским удовицама и деци, те ће од сада пензионисани учитељи примати 110 лира месечно овог додатка, учитељске удовице и деца 70 лира месечно.

; ж

Школе на отвореном простору. — Оваквих школа у Италији има по свим већим местима у њих се примају слабуњава деца, склона туберкулози и осталим болестима. Учионице су на отвореном простору и чистом ваздуху. На дечју храну, коју добијају у школи, обраћа се нарочита пажња као и на гимнастику.

__ Сада је Црвени Крст израдио један врло леп биоскопски филм једне такве школе са свима фазамањеног унутрашњег живота. Гај се филм бесплатно приказује народу и на тај начин врши. пропаганда у корист отварања таквих школа.

5 .

Издаци за просвету. — Нови италијански буџет за ову _ 1921 годину готов је и њиме су предвиђени следећи издаци:

1. За персонал по школским канцеларијама 1,923.740 лира.

2. Кирија на локале 438.500 лира. -

3. За инспекторе 3,726.800 лира.