Учитељ

20 Учитељ

настоје да нађу основно стајалиште са кога би могли посматрати васколико поље васпитања. Они траже рационални начин процедуре помоћу кога би могли решавати проблеме који им толико муке задају. Прогресивна тенденција у педагогији и у просветно школском животу заступљена је великим бројем покрета који сваки за себе раде са свог јединственог стајалишта, служећи се својом сопственом методом. Али поред свега тога сви ови покрети теже да дођу до истог циља, да научно реше конфликат мнења што се огледају васпитво- просветним активностима, подижући педагогију у царство наука. Реформаторски покрети у новој педагогији јесу многобројни (Толстојева школа у Јасној Пољани, Дуива школа у Чикагу, Монтесоријева школа у Риму, Манхајмски систем, Сесил Лидове школе, Елен Кејове сугестије, Верерова школа у Барцелони, Бехтеров психонеуролошки завод у Петрограду, Венцелови експерименти у Русији, Кершенштајнеров покрет у Минхену и т. д. ит, д.). Сваки од ових практичких, теоретичких или практичко-теоретичких покрета не одликује се нарочитим гледиштима, дефинитивним методама процедуре. Сваки од ових реформгторских покрета расветљује се и оживљава од стране личне еквације појединих људи, који су интелектуално сјајни, емоцијонално искрени и до крајности човекољубиви.

Школска просвета све до пред рат беше мање више конзервативна. Она је осећала била светског мишљења и светског настојања, али некако само у виду индукције — на начин ауроре, од прилике онако као што се на свако елекрично или магнетско поље утече са великом бореалисом, па било то синтензирано или у симпатији с тиме или не. Васпитање није се никада сматрало, па. ни дан дањи, у многим местима, као уметност која је засновата па и оживотворена са примерном педагошком науком. Оно не беше ништа само по себи. Оно што је било, било је због спољашње агенције, оно што је требало да ради морало је да учини услед страног утицаја; како треба

васпитање остварити своје задаће то се педагогији диктирало_од стране спољашњих владајућих сила.

Циљеви васпитања истицани су споља; наставно градиво увело се у наставну основу скоро без икаквог обзира на основна педагошка начела; метода се објашњава према филозофском мишљењу и индивидуалном мнењу; школска организа“

.