Учитељ

80 Учитељ

а e U E O TT ~

лога човечанства, али се ови не могу оштро одвајати и као самосталне појаве посматрати. Развитак је могућан само у животној заједници. „Човек је човек само у друштву“.

Душевни живот појединаца је једна нераздвојна целина: као што је и друштво. Сви покушаји да се поједине стране душевног живота издвоје и учине основицом целокупног духовног развитка воде у нејасност и не дају никакве позитивне резултате. Они се показују као неуспела напревања да се духовном животу да механистичко-материјалистичко обележје. (Хербарт) или да се шематизира (типови код Мојмана и Бинеа).. Не материја у природи нити представа у душевном животу чиви полазну тачку, него деловање, акција.

Не упуштајући се у даља психолошка и философска истраживања, помињемо још само неке главније закључке до којих. г. Младеновић долази. |

Васпитање је потпомагање и вођење развитка детињег. Његов је циљ да се дете успособи за корисног члана животне: заједнице, који се самостално опредељује. Према томе педагоruka, која не би била социјална, није педагогика. Говор о индивидуалној педагогици значи само непознавање предмета о коме: се говори.

Како је суштина душевног живота не у представама и сличним „психичким елементима“ (који су једна немогућност), него у деловању, акцији, то су самсрадња, сопсшвени доживљаји и навике које отуда постају главно и једино васпитно средство. Све стране у животу једнога друштва (привредна, домаћо- правна, научна, уметничка и морално религиозна страна. живота у правом смислу ове последње речи без везе са друштвом) морају у широкој заједници доћи до израза.

Овим је у најкраћим потезима назначен садржај рада г. Младеновићевог. Професор Липс, који је о раду поднео реферат факултету, вели (као што се из једног документа у Министарству Просвете види) да је г. Младеновић њиме „прибавио себи право да ради у свима покретима нашега доба за реформу наставе и васпитања и да се нада успеху тога свога рада.“ Желети је, да нам Г. Младеновић свој рад ускоро пружи у српском издању и ми се надамо да ће он то и учинити.

Ре. Милорад Шошкић, учитељ из Црне Горе. Студирао је педагошке науке на јенском универзитету, где је и докторат положио. И његов је докторски испит с предикатом „таспа cum Јапде“ (одличан) За дисертацију имао је: „Развитак црногорског школства и васпитања. — Један прилог историјској педагогици.“ После кратког увода и једне географске и историјске карактеристике Црне Горе, посвећен је један особити чланак духовном животу српског народа у Црној Гори од 14. столећа до Његоша, Т. |. до подизања прве основне школе на